Uvodna reč
“Na početku beše Reč i Reč beše u Boga i Bog beše reč! Sve je kroz nju postalo“, piše u Jovanovom jevanđelju...
Ploveći u svojim barkama raširenih jedara, na talasima uzburkanog života koji je nepredvidiv kao svaka kap okeana kojeg se istovremeno i plašimo i kojem se divimo iznad razuma, ispraćamo poslednje lepote jula u dvorište zaborava.Vreme je život, a život je vreme… koliko ga razumemo toliko ga i ne poznajemo… Kroz vreme se zabroje i sami brojevi, a kamoli čovek. U tom vratolomnom vremenskom nizu, listajući stranice sećanja, čitamo se evo, u jubilarnoj 100-toj priči o zdravlju i životu, tkanoj više od 16 godina. S ponosom, radosni i srećni! Od ideje do realizacije, od broja do broja! Godine procesa, koračanja i stvaranja. Kilometri puteva između gradova, kongresa, simpozijuma, intervjua, reportaža i druženja, povezujući vreme i prostor u jednu celinu. Ulog je veliki! Beše ideja, ali i mnogo rada, discipline i znoja. Uz takvu formulu, pored vere i sreće, uspeh nije mogao da izostane. A uspeh je kada smeš da se osvrneš, da analiziraš… Da li je svaki korak stao na odgovaraujući vremenski pločnik? Kolika je piramida koju smo sazidali? Da, kada se osvrnemo iza sebe u vremenski procep koji se zove prošlost, predivno je ugledati monumente koje smo izvajali svojim idejama i radovima, a svojim rukama ih oblikovali u velika dela. Beše to epoha našeg vremenskog ciklusa kada smo prohodavali kao pisani medij da bismo se danas popeli na visoki tron, vredan poštovanja. Kopajući po dubokim i zaboravljenim lavirintima sopstvene svesti, dođosmo do ovog 100-tog bisera, što kao Mesec sija, prosut po poljima naših vizija i ciljeva, otelotvorenih u šesnaestogodišnjem vremenskom omotaču i do onoga što zovemo uspomene i sećanja. Sve beše tako davno, a kao juče...kao da je danas... pre nekoliko minuta... Sada već tako daleka, 2003. godina, pre nego što je svoje teške kapije zatvorila i zanavek ugasila svoje postojanje, iznedrila je novorođenče, časopis prvenac... naš i Vaš Medici.com! Upravo pod tim snopom esencijalnog svetla, u malenom kutku daleke prošlosti, počeli su se ispisivati prvi njegovi redovi, koji su se iz godine u godinu pretvorili u monument vredan poštovanja, a koji sada stoji na tronu 100-toga broja. Časopisanje je zapravo građevinarenje. To je ona geometrija smisla, kada se želi dosegnuti najudaljenija tačka zemlje i svemira. Časopisi su pečat u vremenu. Časopis nije ogledalo, niti prozor u svet. On je izum, prolazak kroz aure, sve dok i sam ne postane aura. „Medici.com“ premoštava i vreme i prostor, prateći impulse epohe i idući u korak sa svetom, što je i intelektualni i nacionalni imperativ. Ako se zapitamo: “Kud plovi ovaj brod…i da li iko zna, šta more sprema…?!” Sada već možemo reći, da ovaj brod plovi po jasnim koordinatama. Kormilo je u čvrstim rukama, a jedra su mu jaka i izdržljiva. Filigranskom preciznošću tkale su ih ruke, strpljive i pokorne. Izatkana su skladnim i harmoničnim nitima. Ljubav i zajedništvo prožima svaku njihovu potku, a porodični duh svaku njhovu osnovu. I dok je tako, ovaj brod i dalje može kroz ustalasalo more balkanske stvarnosti. U službi zdravlja i univerzalnih vrednosti, hrabro i čvrsto, sa verom i stilom, nastavljamo sa zidanjem našeg velelepnog medijskog hrama.
Kažem ti milo moje, govorenje je razgovor sa trenom, pisanje je razgovor sa vekovima… Izgovorena reč traje dok se izgovara… Samo napisana reč ostaje! Od nas će, čedo moje, ostati samo ono što bude zapisano u knjizi!
(Iz zaveštanja velikog župana srpskog Stefana Nemanje, svom sinu svetom Savi.)
Vaš „Medici.com“
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
