Uvodna reč
“Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti, niti može čovek biti trajno nesrećan dok Bog daje da se duša leči zaboravom i zemlja obnavlja prolećem.”
Ivo Andrić
U nama i oko nas, u drhtavim krošnjama, među pupoljcima oko kojih se pletu tanušne paučine, u spletovima grančica… oživljava proleće. April u punom kalendarskom bljesku. Je l’ nam to proleće pompezno otvara svoje životne kapije, razgrćući ostatke sivila gospođe zime. Sunce vrelinom svoje moći nadire i razgrće sivilo čineći, još uvek hladna i rosna jutra, sve toplijim i milijim. Orkestarski cvrkut ptica, harmonija cvetnih boja, savršena kompleksnost mirisa jutarnje rose, buđenje ljubavi… Proleće, to najlepše stanje u nama i oko nas. Genijalnost prirodne volje vodi nas do ushićenja. Došlo je nečujno, na prstima, sa mirisom lepršavog povetarca. Predivan je osećaj strahopoštovanja pred celom armijom lepote, sazdane od boja, mirisa i svežine. Razdragani leptirići, šareni cvetići, razigrane ptičie, razbaškareni insekti… sve žagori, vrvi, žubori, zuji i bruji… peva pesmu proleću. Teško je odoleti njegovom zovu i ne predati se čarima uživanja u gracioznosti prirode i razuzdanosti njene slobode. Čovek je deo prirode i svi njeni procesi izazivaju nas da se prepustimo uživanju koje ona nudi na svom repertoaru, pokazujući nepreglednu lepezu svoje najbujnije mašte i idejnosti. „Topli točak nebo ore i otvara sve prozore a zavese, te neveste, gledaju u bele ceste... i čekaju, lepe, mirne, da ih topli vetrić dirne“. Ovako naš veliki i dragi Dobrica Erić besedi o proleću!
April stoji između velikog snevanja i velikog skoka. April je čežnja za nečim drugim kada to drugo još nije poznato. Pred emocionalnom katarzom doživljavanja prirodnih preobražaja, u širokim dvorištima mladog proleća, uživajući u besprekornim potezima prirode, nismo ni trepnuli, a opet smo tu i ponovo, svi zajedno! I šta je lepše od tihe prolećne večeri dok hodamo, iščekujući novo sutra koje obećava, a u isti mah ne zapostavljajući nijedan sadašnji tren, jer sve što čini život, JE SAMO SAD!
No, izlivajući se iz svoga korita, život se razliva u mnoštvo rukavaca. Teško je unapred odrediti kojim će rukavcem uputiti svoj verolomni i lukavi hod. Tamo gde je život danas oplićao kao rečica u leto, toliko oplićao da mu se vidi pravo dno - sutra će poteći narasla, velika i opasna reka. I baš tako!! Vođeni ovom formulom, od sutona misli, do zore novog buđenja, osvanuo je i ovaj 122. prolećni buket, našeg i Vašeg „Medici.com“-a, sa bogatom lepezom najbujnije idejnosti ali i ostvarenja. Brojni tekstovi i informacije o dešavanjima u medicini. I još toga ima… za svakoga ponešto…
Ostanite sa nama i po volji razgrćite ovaj naš prolećni buket!
Vaš “Medici.com”
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju