Poput vrteške u luna parku, poput kazaljki na satu, vrti se sve... u beskraj, u beskonačnost... i vreme i život, zagrljeni i stisnuti u neraskidivu auru. Život je samo osmišljena igra u dvorištu vremena kroz godišnja doba i cikluse koje obogaćujemo svojom energijom. „U godinu, natenane, svašta stane. Četiri doba ona ima: proleće, leto, jesen i zima. Dvanaest meseci godina vešta u nedra smešta – neki su veliki, neki su mali, ali nijedan nikada ne fali. Ima ona dobro znana, trista šezdeset i pet dana i, kada je izdaju nervi, jedan tajni u rezervi...“(nepoznat autor)
Letnji dani u punom su zamahu svoje božanstvene lepote. Leto je vreme kada noć, topla kao ljudska usta, polako i sigurno osvaja predele. U ponoć, na svih devet nebesa, razapinje svetle i sigurne zastave pobede - zvezde, čija opora glatkost obasjava gradske kupole i krovove. Grad se okreće na stranu pod ljubavnim teretom tame, ne prestajući da sanja o uživanju, velikim sokovima leta i sirovoj lepoti mora. Pred svitanje, sa same periferije, izdiže se grimizno lice zore, nežnih i pospanih kapaka. Kažu da ljudska bića u leto sanjaju da lete. To su muzikalni i treperavi snovi. Kažu da pod mesečevom svetlošću zanosno zamirišu čežnje, kruneći gusto zlato strasti. Za letnjih noći otvaraju se svi prozori, razmiču nemirne zavese i bude se letnje haljine od svile, čežnje, svetlosti i želje... krune se oblaci od vreloga sna... vreme polako prestaje da postoji. Ono, opijeno lepotom svega, spava, sanjajući ljubavnu vatru avgusta.
No, ovo leto se joguni, otima se i prkosi. Tamo negde, kiše ne prestaju, vetrovi ne miruju… Udruženi, jaki i moćni, opominju „maloga“ čoveka na njegov položaj „praha“ u nepreglednom lavirintu univerzuma. Na to, da je i u svojoj „praškastoj“ formi silan i nemaran, bahat i neposlušan! Da ne poštuje prirodu i da je obezvređuje! A ona, ljuta i povređena, nemilosrdno uzvraća svom svojom silinom! Poplave, bujice, požari biblijskih razmera... katastrofe!
A onda opet, vrelina uzima maha. Sunce ne zna za kompromis! Nebo je zaboravilo kako izgledaju oblaci, a spržena zemlja otvara svoju utrobu, vapeći za kojom kapljicom kiše! Previsoke temperature... prelaze i 40 stepeni Celzijusa...
No, leta ovih dana, ovih godina, kao i sam život, izgledaju nekako… „zauzeto“. Svi smo na čudnom rasporedu i to poprilično stresnom. Zato smo ovih dana nekako spori, tromi, umorni, istrošeni... Kao da nam nedostaje snage i u mentalnim i u fizičkim baterijama. Kao da ih je žeženo sunce i prejako UV zračenje ispraznilo. Treba nam odmor i dobar „punjač“, kako bismo svoje mentalne i fizičke baterije, koje su već poodavno na „leru“, dobro napunili. Želja nam je da more, talasi, duge peščane plaže i hladna pića, planine i sveži povetarci, budu baš ti moćni „punjači“ kojima ćete napuniti svoje mentalne i fizičke baterije.
Ekipa časopisa „Medici.com“ se potrudila da i ovim, 124-tim koktelom ponovo opravda status Vašeg vernog i sveobuhvatnog informatora. U njega je s dušom „ smiksala“ sve za šta je verovala da bi Vas, naše odane čitaoce, moglo osvežiti i biti ugodno Vašim čulima na ovim ekstremnim vrelinama. U „Medici.com“ šejker miksali smo brojne sastojke i napravili, barem tako verujemo, prijatne ukuse. Pa, „zaronite“ međ’ redove ovog osvežavajućeg pisanog „napitka“. Prijaće Vam! Uživajte u njima, slaveći život!
U zdravlje!
Vaš “Medici.com”
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
