Размишљања лекара и православног хришћанина Милана Златара
Како сачувати здравље у данашњем свету
«Имаш Лекара Који је изнад болести, Имаш Лекара Који побеђује силу болести, Имаш Лекара Који лечи једним покретом руке, Имаш Лекара Који исцељује једном одлуком, Који и може и хоће да лечи»
Свети Јован Златоусти
Светска здравствена организација, која делује као усклађујуће тело међународног јавног здравства, здравље дефинише као физичко, психичко и материјално благостање. Наша стварност је потпуно другачија и према овој дефиницији јасно је да на нашој планети нема ниједног здравог човека. Нема човека који у свом животу не мора да се суочи са болешћу и истина је да се ми рађамо са болестима и да наше тренутно здравље опстаје само по цену сталне борбе против сила које настоје да је униште. Од рођења наше тело и његови органи садрже оштећене истрошене зоне са болесним ћелијама и ми се као лекари са тим свакодневно суочавамо. Навешћу као пример велики број наследних болести од којих се неке испољавају чак и пре рођења. Искрено верујем да је болест последица прародитељског греха и последичног пада из бесмртности у смртност и изложености многобројним негативним утицајима средине (инфективни агенси, падови услед силе гравитације, утицаји промена атмосферског притиска и влажности ваздуха, утицај положаја небеских тела и магнетне буре као последица експлозија на сунцу).
Данашња световна медицина, нажалост, не успева да одговори на многа питања о узроцима болести и о њиховом адекватном лечењу. Разлог је занемаривање чињенице да је човек Божје створење и биће, јединствена и непоновљива особа која осим тела има душу. Велики број болести настаје условљеном пропадљивошћу и неизбежним роком трајања живота док значаајан број болести настаје услед губитка уравнотеженог односа тела и душе те услед живљења у супротности са Божјим законима.
Често човека медицински радници посматрају као комад материје без посебности, а често се сва пажња усмерава искључиво на један орган. Пацијенти су у великом броју случајева и предмет огледних исптивања па многи људи с првом постављају питање какви их то људи лече. И поред постојања медицинске етике као предмета на сваком медицинском факултету, велики број лекара данас у свом сквакодневном раду убрзо све те законе заборавља. Веома је тежак посао православног хришћанина и лекара данас јер на делу и кроз своју праксу, а у неповољном окружењу данашњег света, мора да потврђује своју веру. Какав ћете лекар бити зависи из које перспективе посматрате свет. Да ли га посматрате са дрвета, као Дарвинов потомак мајмуна, или као Божје дете са погледом упереним у небо и у свог Небеског Оца и створитеља коме се моли да не греши како у свом животу, тако и у овом тешком послу који представља тежак занат са страшним последицама у случajу грешака или непримереног приступа током лечења болесних људи. Нови богоборни поредак који се потајно и прoгресивно успоставља у свим областима постављa пред нас велики изазов. Како се борити против тога и како сачувати своје здравље?
Здравље се у светоотачком учењу посматра као највећи дар Божји. Телесна срећа никада није била подвижницима светости основни циљ, већ је служила само као средство помоћу којег су пловили животним морем спасења.
Већа пажња се увек поклањала здрављу душе, а не тела. «Каква је корист имати здраво тело, а душу болесну и немоћну» - писао је св. Тихон Задонски.
Ако верујемо да је души предодрећен живот вечни, а тело је пролазно и распадљиво онда је и потпуно разумљив разлог таквог односа Светитеља и светих отаца према телесном здрављу. С друге стране, тело се назива храмом душе па зато и садржај храма мора бити чист, тј. треба тежити телесном здрављу.
Подразумева се, дакле, да здравље, под условом да га живимо у Богу и за Бога, треба више волети од болести. Не ради се о обичној учтивости када духовници, по узору на Апостола Јована желе добро здравље својим посетиоцима и онима којима пишу, ни када се Црква, у свим литургијским служењима, моли Богу за очување или опоравак здравља свих својих верника. Христос је лекар душе и тела, а ми лекари смо помоћници, видари, иако је међу људе дошао да лечи њихове духовне болести. Наш Господ Исус Христос је без оклевања исцељивао телесне болести и немоћи оних који су Га за то молили. Он у болестима и немоћима није видео нужну патњу. Далеко од тога да се показивао помиреним или равнодушним према њима.
Он је, исцељујући оне који су му долазили, јасно показао да су болести непожељне и дао пример како се према њима треба понашати. Он се уосталом људима отворено представља као лекар: “Не требају здрави љекара него болесни“. Позвавши Својих дванаест ученика, Христос им преноси Своју исцелитељску Моћ: Он их чини лекарима сличним Себи, дајући им моћ да лече било коју болест или немоћ. У темељне моменте истински здравог живота Свети Оци су убрајали: меру у свему, душевни мир, умерену и разумну исхрану уз одговарајућа ограничења (посништво), врлински живот с молитвом, вером и љубављу према Богу и ближњима, физички рад.
Сваки од нас лекара и свих других медицинских радника би морао да зна да је Господ сваком човеку, односно његовом телу, дао способност самоизлечења у случају болести или оштећујућих фактора из спољашње средине. Навешћу неколико примера: свака посекотина и рана сама зараста захваљујући компликованим унутрашњим телесним механизмима, крвне ћелије и супстанце које лучи слој који облаже крвне судове непогрешиво уништавају бактерије и вирусе и друге инфективне нападаче, стварање колатералних крвних судова као природних бајпасева код дуготрајне коронарне болести. Хипократ је као један од првих познатих лекара који се сматра и оцем медицине од нас захтевао да не наштетимо болеснику, што значи да је био свестан процеса самоизлечења тражећи од лекара да их подсткну и прате адекватним лечењем. Поред видљивих и познатих узрочника болести постоје и невидљиви узроци болести, а то су болести душе и духа које су најчешће узроковане нашим страстима и последичним гресима које доводе до негативних реакција у нашем телу и мозгу.
Савремени начин живота удаљио нас је од Бога и природе, а при томе, изложени смо и свакодневном стресу, са свим несагледивим последицама које он доноси. Данас се из медицине издвојила област која се зове психосоматска медицина, а бави се изучавањем и лечењем свих болести проузрокованих стресом. Зна се да је стрес главни окидач за све болести, па и ове савремене, као што су: болести кардиоваскуларног система, чир на желуцу и дуоденуму, улцерозни колитис и друге гастроинтестиналне болести, малигне болести, дијабетес, хроничне опструктивне плућне болести (ХОБП). У неким случајевима болести могу да буду повезане са грешним стањем оног кога болести нападају. Тако, иако сматра да у принципу „болест не зависи од нас“, Свети Максим потврђује „да јој узрок може бити неуредан живот“. Свети Bарсануфије такође помиње „болести које потичу од немара и нереда“. Свети Никола Кавасила је категоричнији: „Има људи које погађају телесне болести чији је узрок разврат душе.
Болест је чесо узрокована телесним страстима: гурманство, сексуалне срасти, беспосленост, досада, мртвило, утученост.
Духовни нереди се неминовно одражавају у души и у телу поремећајима често неприметним за неискусног посматрача, али духовници, захваљујући својој моћи распознавања, знају да их прочитају на лицима или да осете њихове манифестације у неким приликама. Обратно, код људи који се богочовечном аскезом очисте од страсти, утицај душе на тело постаје лековит. Када душа учествује у божанском миру и благословеном реду, она тај мир и тај ред преноси на функције тела.
Како да сачувамо психофизичко здравље у данашњем свету?
Свакодневним учешћем у црквеном жиковоту наше свете Православне Цркве ми допирносимо лечењу наших болести.
Стална молитва као директно обраћање Господу представља основ и неопходну пратњу свих других терапија болести. Поготово заједничка молитва /лилтургијско сабирање/ поседује велику моћ. Душа која живи у божанском миру и надајући се добрима у Царству показује се ослобођеном свих брига и свих страхова па, дакле, и њихових патолошких ефеката на тело. Познато је и да евхаристијска молитва има улогу регулатора срчаних и респираторних ритмовова и да благотворно делује на читав организам. Причешћивање телом и крвљу Христовом уз исповест и пост је благотоворан лек за душу и тело. Такође, Јелеосвећење као једна од седам Светих Тајни у Црквеном богослужењу где се болесник помазује претходно посебно припремљеним јелејем и где се призива благодат Божја која исцељује душевне и телесне немоћи. Важно је нагласити и употребу свете воде која снагом Светог Духа постаје носилац лековитих енергија. Свештеник током службе говори ову молитву: “И свима који је дотичу, пију и помазују се њоме, дај освећење, здравље, очишћење и благослов. Затим и Крсни знак и његова исцељујућа моћ као лек.
Хтео бих на крају да дам неколико савета који могу да побољшају наше нарушено здравље у ери бесмислених чудотворних решења за сваку болест којим нас бомбардују са свих екрана. Исхрана треба да буде умерена и требало би да постимо све постове које је наша Црква одредила током године. Наравно, да не надокнађујемо мрсну храну великим количинама простих шећера већ у посту, а и у свакодневном животу треба да уведемо такозвану медитеранску дијету а повремено и гладовање.
Потребно је, такође, да свакодневно имамо физичку активност: ход (45 минута дневно брзог хода ) и ако је могуће да возимо бицикл барем пола сата или да се бавимо и пливањем ако нам услови дозвољавају. Такође је Богомдан и сваки други физички рад. Одмор и сан такође представљају основне услове за очување здравља.
Такође се саветује дужи боравак у природи барем једном недељно ради избегавања отровне атмосфере велеграда, а ако живите у селу то вам, на вашу радост, није. Веома је важно и учење и напредовање у свом послу какав год да је занат у питању јер је сваки од њих Богом дан.
Оно што је воема важно је и избегавање непотребних информација којим смо свакодневно непотребно изложени а које доводе до труљења нашег мозга као софтвера и до обољења и поремећаја душе нашег бића. Такође, ако вам лекари пропишу лекове дужни сте да озбиљно пруступите њиховој примени уз проверу њихових нежељених дејстава како бисте на време могли да прекинете њихову примену и замените их безбеднијим средствима.
У сваком случају, наше оздрављење као и оздрављење наших болесника остаје подређено Божјој вољи па ћу тако ово своје излагање заврштити са изводија из Светог Писма о здравом начину живота.
1. Свака горчина и гнев, и љутина, и вика, и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас (Еф. 4:31). Гневите се, али не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем (Еф. 4:26). Љубомора и гнев скраћују дане, а брига пре времена доводи старост (Сир. 30:26).
2. Пазите на себе (Лк. 17:3). Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају (Еф. 4:29). И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни (1 Пт. 2:5). Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство (Кол. 3:5).
3. Јер нико не живи оним што је сувише богат (Лк. 12:15). Јер каква је корист човеку да цео свет задобије, а души својој науди (Мк. 8:36).
4. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста (Јевр. 13:4). А што је Бог саставио, човек да не раставља (Мт. 19:6).
5. Против вина се не показуј храбрим, јер многе је погубило вино (Сир. 31:29). Вино доноси јад души, када се пије много (Сир. 31:34). Ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божје (1 Кор. 6:10).
6. Зло је за човека који једе са спотицањем (Рим. 14:20). Једи као човек оно што ти је понуђено и не преједај се (Сир. 31:18). Здрав сан бива ако је стомак умерено напуњен (Сир. 31:22).
7. И све што год чините, од срца чините, као Господу, а не као људима (Кол. 3:23). И да се усрдно старате да живите мирно, и да гледате своја посла, и да радите својим сопственим рукама (1 Сол. 4:11). Ако неко неће да ради, нека и не једе (2 Сол. 3:10). Не одвраћaj се од тешког рада и од земљорадње коју је установио Вишњи (Сир. 10:15).
8. Пази на време и чувај се од зла (Сир. 4:23). Користи време, јер су дани зли (Еф. 5:16). Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла својега (Мт. 6:24).
9. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима (Рим. 12:18). Старајте се да имате мир са свима и светост (Јевр. 12:14). Будите свети као што сам Ја свет (Лев. 11:4).
10. Претерано тешко себи не тражи, и оно што је изнад твојих снага не испробавај (Сир. 3:21). У многим својим пословима не брини се сувише (Сир. 3:23). Не дајте се завести различитим и туђим учењима (Јевр. 9:13).
11. Све што ти се догађа прихватај драговољно (Сир. 2:4). За све благодарите (1 Сол. 5:18). Не дај да те зло победи, него победи зло добрим (Рим. 12:21).
12. А даље, браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно, то мислите (Фил. 4:8). По вери вашој нека вам буде (Мт. 9:29).
Припремио: Раденко-Раде Каралић
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
