Psihijatrija u funkciji života
Šta znači biti normalan?
U psihijatriji, pojam normalnog mentalnog zdravlja ne označava odsustvo briga, strahova ili emotivnih oscilacija, već sposobnost pojedinca da se prilagođava životnim okolnostima, održava funkcionalne odnose i očuva unutrašnju ravnotežu uprkos izazovima. Mentalno zdrava osoba nije lišena patnje, već poseduje kapacitet da razume sopstvena osećanja, reguliše ih i pronađe načine za prevazilaženje teškoća. Normalnost je, stoga, dinamičan proces, a ne trajno stanje bez konflikta i napetosti.
Kada se u svakodnevnom razgovoru predstavite kao psihijatar, sagovornici se često osmehnu uz komentar „baš to nam treba“. Iza tog osmeha, međutim, neretko se kriju nelagodnost, nesigurnost i potreba da se sopstvena unutrašnjost zadrži skrivenom. Od psihijatra se često očekuje svojevrsna „skener-procena“, jer postoji uverenje da on vidi i ono što ostaje neizrečeno. Topao, neposredan i spontan razgovor, često obojen dozom humora, postepeno razgrađuje početnu napetost, nakon čega se tiho otvaraju pitanja. Najčešće se odnose na načine prevazilaženja briga i strahova, poslovnih problema, narušenih porodičnih odnosa, osećaja uznemirenosti i razdražljivosti. Slede opisi rastresenosti, zaboravnosti, smanjene koncentracije, pada energije, umora i iscrpljenosti, kao i poremećaja sna. Osećaj zadovoljstva je oslabljen, radosti su retke i kratkotrajne, dok su bezvoljnost i pad motivacije česta pojava.
U osnovi ovih simptoma nalaze se stresori – događaji biološke ili psihosocijalne prirode, promene životnih okolnosti, socijalna izolacija, emotivna uskraćenost i traumatska iskustva. Skup emocionalnih i telesnih reakcija koje nastaju kao odgovor na stresore doživljene kao preteće ili ugrožavajuće po lični integritet nazivamo stresom.
Stres aktivira čitav organizam, zbog čega ga prate promene u funkcionisanju kardiovaskularnog, nervnog i endokrinog sistema. U akutnim stanjima javljaju se ubrzan rad srca, pojačano znojenje, crvenilo lica, mišićna napetost, tremor i gastrointestinalne tegobe. Psihički su prisutni nemir, strah, zbunjenost, dezorijentacija i poremećaj pažnje. Dugotrajno izlaganje stresorima može dovesti do poremećaja rada više organskih sistema i razvoja psihosomatskih oboljenja, među kojima su arterijska hipertenzija, dijabetes melitus, infarkt miokarda, određena maligna i kožna oboljenja.
Jedan od najvažnijih pokretača čovekovog funkcionisanja jeste potreba za ličnom ispunjenošću – osećaj pripadanja, bliskosti, ljubavi, davanja sebe drugome i primanja uzvratnih emocija. U periodima produženog stresa i životnih kriza ove osnovne potrebe često bivaju potisnute ili zanemarene, iako predstavljaju značajan zaštitni faktor mentalnog zdravlja.
Mehanizmi suočavanja sa problemima razlikuju se u skladu sa strukturom ličnosti i usvojenim obrascima ponašanja. Za mnoge osobe fizička aktivnost predstavlja efikasan način emocionalnog rasterećenja. Savremeni stil života sve više podrazumeva uključivanje sportskih aktivnosti u kulturu življenja, najčešće kroz rekreativno vežbanje. Njihovi benefiti ogledaju se u povećanju opšte energetske raspoloživosti organizma, boljem snabdevanju tkiva kiseonikom i povoljnom uticaju na funkcionisanje nervnog sistema.
Umetnost je od davnina prepoznata kao oblik terapijskog izražavanja i zauzima značajno mesto u očuvanju mentalnog zdravlja. Slikanje, muzika, vajanje, keramika ili obrada drveta mogu predstavljati efikasan način suočavanja sa stresorima, omogućavajući fokusiranje uma na proces stvaranja i distanciranje od profesionalnih i životnih opterećenja.
Savremeni radni ritam i tempo života često nameću potrebu stalnog prilagođavanja permanentnom pritisku, što neretko dovodi do narušavanja osnovnih fizioloških funkcija. Jedan od najčešćih problema u opštoj populaciji jeste poremećaj spavanja. U mnogim situacijama, upravo regulacija sna predstavlja ključni korak ka oporavku, jer kvalitetan san omogućava fizičku i mentalnu regeneraciju organizma.
Jedan od neadaptivnih načina suočavanja sa stresom jeste zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci. Alkohol se često doživljava kao lako dostupan i socijalno prihvaćen „anksiolitik“, koji inicijalno smanjuje inhibicije, podiže raspoloženje i subjektivno „ulepšava“ realnost. Kratkoročni efekti, međutim, brzo bivaju zamenjeni dugoročnim posledicama, koje mogu eskalirati u razvoj bolesti zavisnosti i zahtevno, dugotrajno lečenje.
Depresija predstavlja jednu od vodećih bolesti savremenog čovečanstva. Postoje različiti klinički oblici, a razumevanje etiologije ima ključni značaj za izbor terapijskog pristupa. Prolazna neraspoloženja i emotivni padovi sastavni su deo životnog iskustva i najčešće se prevazilaze zdravim mehanizmima suočavanja. Nasuprot tome, teški depresivni poremećaji, naročito oni povezani sa biološkim deficitom neurotransmitera, zahtevaju stručni, često multidisciplinarni pristup koji uključuje psihoterapiju, psihosocijalnu podršku i primenu psihofarmaka u skladu sa kliničkom slikom pacijenta.
Anksioznost, kao jedan od najčešće korišćenih termina u savremenom diskursu mentalnog zdravlja, obuhvata osećaj slobodno lebdeće napetosti, nemira, unutrašnjeg drhtaja i anticipatorne brige. U blažim oblicima, prevazilaženje anksioznosti moguće je kroz postepenu senzibilizaciju, ponovljeno izlaganje stresnim situacijama, jačanje samopouzdanja i podršku okoline. Kada anksioznost poprimi patološki karakter i značajno naruši funkcionisanje, primena psihofarmakoterapije postaje opravdana.
U situacijama kada brige, strahovi i osećaj gubitka snage počnu da dominiraju i remete svakodnevni život, pomoć psihijatra ima važnu ulogu. Kroz psihoterapijske tehnike moguće je usmeriti osobu ka racionalnijem sagledavanju problema i razvoju adekvatnijih strategija suočavanja. Kada stres poprimi dimenzije koje ugrožavaju i telesno zdravlje, uz suportivne metode uvodi se i farmakološka terapija.
Zaključno, psihijatrija nije isključivo oblast lečenja teških psihičkih poremećaja. Prateći savremene zahteve življenja, ona ima značajnu ulogu u razumevanju svakodnevnih dilema, procesu samospoznaje i očuvanju mentalnog zdravlja, doprinoseći razgradnji predrasuda i stigme te otvarajući prostor za kvalitetniji, funkcionalniji i ispunjeniji život.
Biti normalan ne znači biti bez slabosti, već imati slobodu da budemo svoji, da ostanemo isti i sačuvamo unutrašnju ravnotežu uprkos životnim izazovima.
Pripremio: Rade-Radenko Karalić
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
