.jpg)
Izvor slike: https://www.keen.com/CommunityServer/UserBlogs/Maharani_Rutan/default.aspx
Venera je na hipersensitivnom 29 stepenu znaka Ribe, i ima kvadrat sa Saturnom u Strelcu. Kreće se retrogradno. Vladar znak Ribe je Neptun; vladavina je 12 polja Zodijaka.
Usnila je ona san o večnoj ljubavi. Usnila je ona ljubav vrednu, zanosnu i večnu! I kao pod dirkama klavira, viori se pesma njene duše u pustoj dvorani, negde na kraju grada. I čini joj se sve poznato, kao da je već bilo i to milo lice koje grli i ljubi, a kao da se boji, kao da strepi da već sutra će sve nestati...
Pesma njene duše odzvanja dvoranom; zamišljena i sama, oseća da i nije..možda ipak postoji ono večno i ne umirujuće? Možda ipak ljubav ne mora da prodje patnju da bi isklesana bila, i čista poput bisera. I putuje ona svetom, i ima kome da se u povratku nada; ali u njoj već našto naslućuje da samo sneva, da samo je opsena vara..da ipak je ona osudjena da o ljubavi samo mašta,
svira, piše, i najlepšu kompoziciju stvara.
A u njenu pesmu utkane su suze. Zašto njoj sudbina lomi krila, baš onda kada joj deluje da je san tako stvaran, a ona voljena, duboko i čisto.
Budi se suznih očiju, bez pitanja ,,Zašto?'' Kao da nije zaslužila tu ljubav koju ima. Kao da nije zaslužila to ,,večno,, , kao da će već sutra saznati da njen voljeni i nije baš njen, i da je sve pogrešno zaključila.
A videla je već prsten na svojoj ruci. Uhvatio je pogled njen, njen voljeni, dok ga je posmatrala u izlogu- i kao da joj je pročitao misao i kupio baš taj prsten o kakvom je sanjala. Ali putevi sudbine, nekako nejasni i magloviti, pa odvode je na put, čudan i dalek.
I nadje se ona u gradu sasvim nepoznatom. Ali kao da u njoj gori neka misao da baš tu, u tom nepoznatom gradu, danas živi ljubav koju je toliko nekada priželjkivala. Momak, koga je nekad sanjala i u snu dozivala. Kao da baš u tom gradu žive usne koje je samo jednom poljubila ali taj poljubac je ostao večan. I hita ona sada da ga pronadje! Zna da je usamljen i tužan. I zna mu i stan, i sve kako u njemu izgleda, i vidi njega kako kroz prozor zamišljeno gleda! On je taj - zaključuje! Njega sam celog života tražila! O njemu moje usne srcu pripovedaju....i dok korača kraj velikog jezera, koje se uliva u more ona stvara viziju kako bi prvi susret sa njim trebao da izgleda.
San je stiže, i umor i glad. Gladna ljubavi, dok srce joj uzdiše. Nešto je u potaji zaboravljeno, sakriveno, u srcu potisnuto - i želi van!
Vidi opet ona sebe u velikoj dvorani kako svira na klaviru. Iako nikada svirala nije, i čudno joj je sve to, kako i zašto? Ali, muzika njene duše odzvanja i odbija se zidovima,usmeravajući joj oko ka vratima. A na vratima On - onaj zaboravljeni, ostavljeni, potisnuti zbog sumnje koja je mučila srce... Kako mu se je samo obradovala! Kako ga se je samo uželela! Ustala da ka njemu pohita - kad je glas neki prekide, i na drugu stranu usmeri! - Od nekud se je pojavio i onaj, iz prošlosti momak, zbog koga je na put i krenula! Ali njeni koraci ne staju..ali ona ga ne poznaje..zna da je to on, ali njeno srce drugome hita! Šta se sad ovo dešava? Koga to volim ja? Ko je onaj pravi?
..... stavlja joj prsten na prst, baš onaj na kome i treba sreća da sija..ali uz reči - zaslužila si - ovo je mala pažnja zahvalnosti za sve što si učinila za mene!.....
Gledaju se duboko, baš ljubavlju večnom...da bi samo za sekund oborili pogled...jer iza njega pojavljuje se druga devojka, koja pruža njoj ruku i predstavlja se kao njegova verenica...
...Usnula, lepa Venero..dok si ti morima ljubavi plovila, tražeći ideal iz svojih snova, nečije se čekanje umorilo...
.png)
.jpg)
