April u punom kalendarskom bljesku. Orkestarski cvrkut ptica, harmonija cvetnih boja, savršena kompleksnost mirisa i jutarnje rose, buđenje ljubavi… U nama i oko nas, oživljava proleće. Predivan je osećaj strahopoštovanja pred celom armijom lepote, sazdane od boja, mirisa i svežine. Teško je odoleti njegovom zovu i ne predati se čarima uživanja u gracioznosti prirode i razuzdanosti njene slobode. No, mračne sile pošasti brzinom svetlosti zamračiše svu lepotu i genijalnost prirodne volje. Epidemija…pandemija…priče o njoj raširile su se planetom skoro istom brzinom kojom i stvarni virus SARS-CoV-02, uzročnik bolesti Covid 19 – korona virus – nevidljivi neprijatelj. Sve je počelo u gradu Vuhanu, u Kini, krajem prošle godine. Odjednom, u naše živote ušla je katastrofa biblijskih razmera: „I tako pusti Gospod pomor. I svet bi zaražen“! Čovečanstvo se našlo pred neprijateljem koji nije od ovoga sveta, pa za nas ostaje neshvatljiv i utoliko opasniji. Jači je od svakog neprijatelja od krvi i mesa koga smo susreli. Snažniji od svakog superheroja koga smo dočaravali u svojim maštanjima i u filmovima. On preti da će usisati čitavo naše biće, koje odjednom izgleda tako krhko i bespomoćno. „Globalna tragedija“, u kojoj smo se danas obreli, može da se uporedi sa katastrofama opisanim u pričama o propasti ljudi u Atlantidi i Sodomi i Gomori. I oni iz Atlantide i oni iz Sodome i Gomore stradali su zbog pohlepe, zbog proklete radoznalosti da vide zabranjeno i prekoračili su granice dozvoljenog. Bog ili priroda uzvratili su im potpunim uništenjem! I danas, ništa drugačije! Kopali smo i kopamo previše pohlepno i previše duboko u potrazi za kristalima samouništenja. Čovečanstvo je dobilo bolest koju je zaslužilo. Prestali smo da cenimo prirodu. Omalovažili smo je a sada nam je boravak u njoj postao tako dragocen. Porodicu smo bacili na marginu, a sada smo „zaključani“ u naše kuće da bismo naučili da je porodica najjači i najsnažniji damar. Zaboravili smo na naše stare i bolesne i na njihovu ranjivost i bespomoćnost. Zdravstvene radnike smo omalovažili i ponizili, a sada smo shvatili da su i Bogovi i Anđeli i mučenici i koliko se bore za nas grešnike. Mislili smo da smo gospodari na ovoj planeti, a onda nas je nešto „nevidljivo a pakleno“ ukrotilo i bacilo u poniznost. Ljudska bahatost i pohlepa biva gorko kažnjena. Ali sve prođe... i ovo će proći... mnogo toga će biti drugačije... budimo i mi ljudi drugačiji. Otvorimo svoje oči kako bismo videli i druge a ne samo sebe same, otvorimo i uši kako bismo čuli i druge, a ne samo svoje glasove. Otvorimo i svoja srca kako bi u njih ušlo više ljubavi i osećanja i za druge. Neka naše duše više osećaju tugu i muku drugih i neka se istinski raduju i tuđoj radosti!
„Da bismo dobili nešto što nikada nismo imali,
moramo učiniti nešto što nikada nismo učinili!
Kada nam Bog uzima nešto što ne možemo shvatiti
on nas ne kažnjava, već nam otvara ruke da primimo nešto još bolje.
Božja volja nikada nas neće odvesti negde gde nas božja milost neće zaštititi“!
Molitva sa Ostroga
„Medici.com“
Vera Pušac, direktor
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
