Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU, Udruženje za aterosklerozu Srbije
Istorijat i značaj gerontologije i gerijatrije u svetu i Srbiji
GERONTOLOGIJA (γέρωγ, geron = stari čovek i λoγίa, logija = nauka) je opšta nauka o starenju i starosti, a GERIJATRIJA(γέρωγ, geron = stari čovek i ιατρός, jatros = lekar) je medicinska specijalnost koja se bavi lečenjem i bolestima starih ljudi.
Prva naučna razmišljanja o gerontologiji vezuju se za Rusa I.I. Mečnikova 1908, mikrobiologa (pronalazača fagocitoze, nobelovca).
Istorija svetske medicine smatra da je prvi gerijatar bio I.A. Nascher, njujorški lekar, koji je, posle posete staračkim skloništima u Beču, zahtevao od odgovarajućeg američkog medicinskog udruženja da se gerijatrijski bolesnici izdvoje iz okvira interne medicine i da se formiraju posebna odeljenja za lečenje starih. Uveo je termin gerijatrija u svom članku “Geriatrics’’ u Njujorškom medicinskom časopisu 1909.1 i osnovao Njujorško gerijatrijsko društvo 1915.
Međutim, naš lekar-naučnik,književnik i član Srpske kraljevske akademije Laza K. Lazarević (L.K.L), pre I.A. Nascher-a, tj. već 1887. godine, u Beogradu osniva prvo bolničko Gerijatrijsko odeljenje u svetu. Naime, izdvojio je stare bolesne osobe iz postojećeg Unutrašnjeg odeljenja Varoške bolnice na Paliluli, osnovao i vodio “Odsek za lečenje staraca’’ sa 13 kreveta u iznajmljenoj zgradi zanatlije Hadži-Nikolića preko puta bolnice. Smatrao je da “starost nije ni zdravlje niti bolest. Stari kad su zdravi drugačije žive i drugačije se hrane. Kada su bolesni drugačije boluju, pa zato moraju drugačije i da se leče’’. L.K.L je, dakle, pionir svetske i naše gerijatrije2,3 (Sl.1). Nažalost, ovo njegovo odeljenje se ugasilo posle njegove smrti.
Odnos prema starim ljudima se u (pra)istoriji menjao od lapota (senicid) do savremenog shvatanja starosti kao normalnog “trećeg doba’’ (posle mladosti i zrelog doba), koje je za poštovanje i ima značajne specifičnosti (medicinske, psihološke, socijalne i dr.).
Pod lapotom se podrazumeva javno ritualno ubistvo prestarelih članova zajednice (“traže hranu i brigu a ništa ne privređuju’’ ili se iz “milosrđa’’, kao iznemogli, šalju se u bolji svet). Tako, npr. Spartanci i Germani su bacali starce s visoke stene u more; u tajgama su nomadska plemena “zaboravljala’’ da probude starce ujutro kada se kretalo dalje; Eskimi su ih prepuštali “beloj smrti’’ usred ledene pustinje i na mestima gde su znali da će uskoro naići medvedi’’; u Japanu sinovi su odnosili i ostavljali očeve u snežnim delovima planine; u Indiji su davali neki napitak koji bi dovodio do smrti; u Kini i kod starih Slovena je čak posle lapota postojao kanibalizam jer su smatrali da imaju “veća prava na ljudsko meso od crva’’.
U našim krajevima, u istočnoj Srbiji, starcima je stavljana pogača na glavu pa bi se preko nje udarilo i - “ubi ga hleb’’, a u Crnoj Gori stavljao se vuneni smotuljak; U Vojvodini, dok su sinovi na poslu, snaje bi se, navodno, dogovorile da prestarelom svekru stave jastuk na lice i uguše ga. Izgleda da je lapot nestao na prelazu paganizma u hrišćanstvo jer hrišćanstvo ima božje zapovesti: “Poštuj oca i mater svoju...’’ i “Ne ubij’’.
Srpska poslovica kaže4: “Dok otac daje, raduju se i sin i otac, kada sin daje tužni su obadvojica’’. Naime, otac je u snazi i pomaže sina, a kad sin pomaže onemoćalog oca to je bezradosno i nešto uskraćuje svojoj porodici.
Starosna diskriminacija (ejdžizam), kao i rasizam i seksizam (LGBT populacija) spadaju u najraširenije oblike diskriminacije. Mnogi misle loše o starosti.
Petar P. Njegoš, kroz usta Vuka Mićunovića u “Gorskom vijencu’’:
“Kud će više bruke od starosti!
Noge klonu, a oči izdaju,
Uzbluti se mozak u tikvini,
Pođetinji čelo namršteno,
Grdne jame nagrdile lice,
Mutne oči utekle u glavu,
Smrt se gadno ispod čela smije
Kako žaba ispod svoje kore”.
Ali, Simon de Bovoar kaže:’’ Umreti rano ili ostariti, druge alternative nema’’. Jovan Dučić5: “Nema veće bede nego kada starost, siromaštvo i bolest istovremeno zajašu pojedinca’’. “Najgorča tuga ljudskog veka je tuga starosti’’. Zato preporučuje: “Treba menjati zemlje, žene i knjige, ili barem jedno od to troje’’ i “Biti u društvu mlađih od sebe’’. De Gol: “Starost je brodolom’’6 (Sl.2,3). Nasuprot njima, po Mojsiju (knj. prva): “Kada vidiš sedog i starog, ti ustani i pokloni mu se’’. Duško Radović: Mladost je dar prirode, ali stariti je umetnost.
Osnivači medicine Hipokrat i Galen bavili su se gerijatrijom. Avicena u svom Kanonu medicine 1025. zalaže se za brigu o starima (san, ishrana, fizičke vežbe, itd.). Kao “staračku nesposobnost’’ vidi krutost kostiju i ogrubelost kože, probleme sa spermom, zadah i sl.
Postojali su korisni “Saveti staraca’’ – ali i štetna i isključiva gerontokratija.Trebalo bi da ljudsko društvo ne praktikuje ni gerontokratiju niti juvenokratiju već: Spoj poleta, snage, entuzijazma i smelosti mladosti sa sveobuhvatnim (“orlovskim’’) pogledom, smirenošću, iskustvom i mudrošću starosti (V. Kanjuh).
U našoj srpskoj kulturi,pozitivan odnos sa unucima pruža sreću za stare (naročito za bake), koji se ne shvata kao kulučenje. Za vreme II svetskog rata, Nemci su ubijali 100 talaca Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za jednog ranjenog. U Crnoj Gori čest je bio slučaj da deda ode kod zatvorenih talaca i zameni unuka kao talac.
Stanovništvo Srbije spada u starija stanovništva u svetu jer je 17,4% populacije u starosnoj dobi od 65 i više godina. Pri tome, našu tešku demografsku situaciju čini ne samo starenje, već i depopulacija stanovništva (’’bela kuga’’, ekonomske i političke emigracije).
Ko su, u stvari, stari ljudi (elderly)? Prema Svetskoj zdavstvenoj organizaciji (SZO = WHO), to su ljudi u uzrastu ≥ od 60 godina za zemlje u razvoju i od 65 godina za razvijene zemlje. Hronološka starost, dakle, počinje od 65. godine života, kada se u većem delu sveta odlazi u obaveznu penziju. U Evropi je to praksa koju je uveo nemački “gvozdeni’’ kancelar Oto fon Bizmark. Međutim, kalendarska i biološka starost se sve više ne poklapaju.
Gerontološke - gerijatrijske institucije i udruženja. Prvi “starački domovi’’ su nastali tokom 19. veka. Međunarodna asocijacija za gerontologiju stvorena je 1950. Ujedinjene nacije su se od 1971. zainteresovale za problem starenja i položaj starih u društvu. Za međunarodni dan starih 1990. proglašen je 1. oktobar. Gerontološko društvo Srbije osnovano je 1973. Čine ga lekari, pravnici, ekonomisti, socijalni radnici, kao i ljudi iz državne uprave i politike. Ono je u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, u vremenu od 1977. do 2014. održalo devet kongresa. Publikuje časopis “Gerontološki zbornik’’ a od 1993. “Gerontologiju’’ (objavljeno 37 svezaka). Prvi predsednik bio je prof. dr P. Korolija, gerijatar, načelnik Gerijatrijskog odeljenja KBC Zvezdara (prvo i jedino Gerijatrijsko odeljenje na prostorima bivše Jugoslavije posle L.K.L!). Zatim, I.R. Nedeljković, D. Petrović, M. Janjić, M. Nemanjić. Gerontologija postaje uža medicinska specijalizacija i osniva se njena Katedra na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Veliki značaj imao je Zavod za hronična oboljenja i gerontologiju, osnovan u Beogradu 1975. Direktor Đ. Kozarević je imao izvanredan tim saradnika: N. Vojvodić, Ž. Vuković, Ž. Račić, J. Demirović i dr. Radio je do 1987. godine, kada se ujedinio sa Centrom za kućnu negu u Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje (direktori: Ž. Račić, N. Vojvodić, Lj. Žikić, M. Crnobarić, D. Paspalj). Koncepcija ovih ustanova je bila da stare osobe što duže ostanu u svojoj socijalnoj sredini. Gerijatrijska sekcija SLD-a osnovana 1995. Predsednici su bili: M. Davidović, N.Vojvodić, D. Milošević, J. Ožegović Jevtić, N. Despotović, B. Tomašek, P. Erceg. M. Petrović je začetnik gerontopsihijatrije u Srbiji. ’’Odeljenja za palijativno zbrinjavanje teških umirućih bolesnika’’ funkcionišu u Srbiji. Ona su adekvatno opremljena (imaju antidekubitalne dušeke i sl.) i pružaju profesionalno dobru negu ovim bolesnicima a i nakratko pružaju mogućnost porodici da se odmori.
SANU je posvećivala pažnju gerontologiji i gerijatriji: L.K.L; M.Macura (demografija Srbije); V. Kanjuh (L.K.L kao prvi gerontolog u svetu, ateroskleroza i starenje, borba protiv diskriminacije poznatih naučnika starijih od 65 godina, koji žele i mogu da i dalje uspešno rade uz, nažalost, odlazak mladih u inostranstvo bez povratne karte); V. Šulović (L.K.L kao prvi gerontolog u svetu). Sličan interes pokazivala i Srpska pravoslavna crkva.
Odlike starosti: Poremećena homeostaza, opadanje psihofizioloških adaptivnih kapaciteta i promene u biološko-molekularnim funkcijama4. Postoje involucioni biološki procesi ali i promene7-12 u socijalnoj sferi, psihologiji, ponašanju (dezangažovanje) i sl. (Sl. 4).
Sa gledišta gerijatrije, kod starenja su daleko učestalije hronične nezarazne bolesti: kardiovaskularne (naročito infarkt srca i šlog), DMT2, Alzheimer-ova bolest, kancer, hronična opstruktivna bolest pluća, mišićno-skeletni problemi i artritis. Čovek hoda malim koracima (’’Marche à petit pas’’). Kosti su zbog osteoporoze sklone lomljenju. Česta je imobilizacija, strah od padanja i frakture kuka. Koža gubi elastičnost i stvaraju se bore. Mišići atrofiraju. Vid i sluh slabe. Zubi ispadaju → bezubost. Ishrana je često pogrešna i smanjena (Simon de Bovoar: ’’Stari ljudi su gladni’’). Nekad postoji inkontinencija mokraće i stolice (incontinentio urinae et alvi). Usporenost. Smanjene su kognitivne sposobnosti. Česte su depresija i demencija. Imunološka odbrana slabi. Što se tiče seksualne aktivnosti, 74% oženjenih muškaraca i 56% udatih žena starih preko 60 godina – ostaju seksualno aktivni.
Uzroci starenja su višestruki: Nakupljanje štetnih produkata u ćelijama (pigment trošenja - lipofuscin) i loših popravki struktura ćelija i DNK; Ograničen broj ćelijskih deoba13 (Hejflikov broj – ćelija se u laboratorijskim uslovima može podeliti najviše 50 puta) jer se njene telomere (kapice na vrhovima hromozoma koje čuvaju njihov integritet) pri svakoj deobi skraćuju, a nedostaje enzim telomeraza da ih regeneriše. Za razliku od normalne ćelije, ćelije raka stalno proizvode telomerazu i ne primaju “molekul smrti’’ za apoptozu (programiranu ćelijsku smrt) i zato su potencijalno besmrtne, tj. žive dok živi oboleli od raka; Štetni efekti stvorenih autoantitela; Opadanje nivoa hormona i neurotransmitera; Štetno dejstvo (oksidativni stres) slobodnih kiseoničnih radikala; Lipidna peroksidacija ćelijskih membrana, koja povećava njihovu propustljivost, itd.
Kaže se: “Čovek je star koliko su mu stare arterije’’. Sam proces starenja (sasušivanje, vezivno skvrčavanje i sl.) dovodi i do starenja - skleroze zidova arterija ali bolest - ateroskleroza to pospešuje. Interesantno je, međutim, da je čuveni ruski akademik patolog I.V. Davidovski smatrao da ateroskleroza nije bolest već uzrastna promena arterija. Kada su mu neki patolozi to oponirali činjenicom da su obdukovali mnoge starce koji nisu imali aterosklerozu, Davidovski im je odgovorio: ’’To nisu bili starci!
’’Udruženje za aterosklerozu Srbije osnovano je 1997. (M. Bojić - predsednik, V. Kanjuh – predsednik Skupštine i D. Đurić – generalni sekretar). Udruženje je održalo pet uspešnih kongresa u SANU. Njime danas rukovode akademici: V. Kanjuh (predsednik), N. M. Lalić (potpredsednik) i članovi Upravnog odbora: V. Kostić, Đ. Radak i P. Seferović (Sl. 5). U Nadzornom odboru su: K. Lalić, A. Jotić i S. Kanjuh.
Dugovečnost. U Bibliji se pominje jedan jevrejski patrijarh Metuzalem, koji je, navodno, rođen 3317. god. pre nove ere i živeo 969 godina!? Najstariji ’’superstogodišnjaci’’, koji su najduže živeli (sigurno verifikovani od adekvatnih medicinskih udruženja sa preciznom metodologijom istraživanja) su žena Jeanne Calment 1875 – 1997., tj. 122 godine i 164 dana, rođena u Arlu u Francuskoj (Sl. 6) i muškarac Japanac Jiroemon Kimura 1897 – 2013., tj. 116 godina i 54 dana (Sl. 7).
Uzroci dugovečnosti. Na prvom mestu, kao najznačajniji faktor, je genetika, koja uključuje i ženski pol (žene žive duže od muškaraca). Međutim, važna je i epigenetika, tj. uticaj spoljašnje sredine i način života kojim čovek sa datim genomom živi. To važi već za kvalitet prenatalnog života u materici majke kao i za rano detinjstvo. Ljudi u bračnom statusu žive duže od onih koji nisu u njemu. Kraće žive i razvedeni. Smanjenjem unošenja hrane (kalorija) usporavaju se metabolički procesi i to produžava život kod laboratorijskih životinja (ali se dobijanje potomstva odlaže).Neki ovu činjenicu pokušavaju da ekstrapoliraju i na ljudsku vrstu. Prirodne katastrofe kao zemljotresi, poplave, požari, gladovanje (zbog uništene žetve) kao i ratovi, saobraćajne nesreće i sl. – ne dozvoljavaju da se gen za dugovečnost ispolji. Socijalno-ekonomski status je vrlo važan. Takođe i stepen edukacije jer on omogućava bolje poznavanje ’’zdravog načina života’’, tj. izbegavanje svih faktora rizika za bolesti i štetnog ponašanja. Od svih naroda, najduže žive Japanci i narodi španskog porekla. Na kraju, ali ne na poslednjem mestu, je razvoj i efikasnost medicine, tj. njene sve bolje preventivne delatnosti i uspesi u lečenju (uključujući i transplantaciju organa i sl. nove i moderne metode lečenja).
V. Kanjuh14 je 2008. predložio sledeći životni stil za prevenciju aterotromboze:
Advisable lifestyle for prevention of atherothrombosis
Do not smoke.
Exercise 30 minutes a day, i.e. practice regular physical activity (40% of our body is made of skeletal muscles, which are made for movement). In case of a sedentary work, additional physical activity is necessary.
Refrain from greasy food, i.e. control body weight, lipids in the serum and possible diabetes mellitus (through diet, lipid lowering drugs and diabetes control drugs).
Control the blood pressure (through lifestyle and medication).
Establish a balance between work and rest, desires and possibilities.
Overcome the inevitable stressful situations in the society, working place, family, sexual life, etc. (do not succumb to anxiety, depression, aggression, and the like).
Literatura
Nasher I. Geriatrics.New York Med. J. 1909;90: 358 -9;
Kanjuh V, Pavlović B. Laza K.Lazarević (1851 - 1891). U knj. Život i delo srpskih naučnika (ured. MR Sarić).SANU, Beograd 1998; 1 – 32.
Kanjuh V. Neprekidno veliko interesovanje javnosti za dr Lazu K. Lazarevića, književnika, lekara - naučnika i humanistu. Zašto? U knj. Laza K. Lazarević. Život i delo. SLD, Beograd 2012; 9 – 19.
Đorđević M, Marković I, Despotović N, Erceg P, Milošević DP, Davidović M. Starost i starenje. U knj. Gerontologija u Srbiji. Izd. Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje. Fondacija Solidarnost. Gerontološko društvo Srbije. Beograd, 2013;str.114 -8.
Dimitrijević B. Dučić protiv Pouisa ili o veštinama starenja.Ibid., str.165 – 210.
Gregorić DP. Profesor Petar Korolija.Starost je brodolom. U knj. ’’I lekari su ljudi’’. Treće, dopunj. izd. DP Gregorić. Beograd, 2014., str. 144 - 7.
Ševo G, Tasić M, (Ured.). Gerontologija u Srbiji. Izd.: Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Fondacija Solidarnost i Gerontološko društvo Srbije. Beograd, 2013.
Ševo G. Rađanje gerontologije kao savremene naučne discipline. Ibid., str. 7 – 22.
Nemanjić M. Gerontološko društvo Srbije na gerontološkom polju u 20/21. veku. Ibid.,str. 37-47.
Vuković Ž. Prvi smo pisali o starima. Razvoj gerontološke misli i prakse. Gerontološke sveske,2001; str. 43-6.
Vuković Ž. Knjiga o starosti. Beograd, 2008.
Kanjuh V, Kanjuh S. Gerontologija i gerijatrija. Odrednica u Srpskoj Enciklopediji, Tom III, Knj. 1 (G – Demografski pregled). Matica Srpska, SANU i Zavod za udžbenike Beograd. Novi Sad – Beograd 2018; str.228 – 9.
Kanjuh V, Ostojić M, Bojić M, Beleslin B. Conceptions about etiopathogenesis of cancer and immortality of cancer cell at the transition to the next millenium. In textbook “Cardiology’’(SI Nedeljković, VI Kanjuh, MR Vukotić). 3rd edit, Tom 2; pp 2336 - 41.
Kanjuh V. Atherothrombotic coronary heart disease. Morphological-clinical correlations, pp 15-114.In the Monography: Radovanović N, Jakovljević Dj, Kanjuh V. Quality of life after open heart surgery. A ten year follow-up research study. Atherothrombotic coronary heart disease. Morphological-clinical correlations (as a part one). Edit. V Kanjuh and N Radovanović. Publishers: Serbian Academy of Sciences and Arts – Department of Medical Sciences – The Board on Cardiovascular Pathology & Serbian Atherosclerosis Society. Belgrade, Serbia 2008.
V. Kanjuh, S. Kanjuh, M. Pušac, A. Novaković, N. Antonijević
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
