Mr sc. med dr Jelena Petrović-Šunderić
Udruženje za ambulantnu hirurgiju Srbije
Ambulantna hirurgija
Ambulantna ili dnevna hirurgija je organizacioni model koji se odavno sprovodi u svetu, nije, kako zvuči, operisanje po ambulantama, već način da se rastereti zdravstveni sistem. Određene operacije se, bez povećanog rizika, i izvode u ovakvim uslovima. Takva organizacija podrazumeva pripreme kroz ambulantne preglede, operisanje u dnevnim uslovima i otpuštanje sa odeljenja u roku od nekoliko sati, uglavnom manje od 24h boravka u bolnici. Ovakav koncept je veoma rasprostranjen u zapadnim zemljama jer je prepoznata velika ušteda za bolnice i skraćenje liste čekanja na sve vrste operacija. Postoje operacije nakon kojih oporavak zaista ne zavisi od ležanja u bolnici, a moderni hirurški postulati, kroz mnogobrojne studije, su sada drugaciji nego pre 20-ak godina. Dokazano je da rana mobilizacija (ustajanje i kretanje) dovode do bržeg oporavka, do smanjenja komplikacija i ranijeg vraćanja životnim navikama. Pored toga, rano uklanjanje pomagala, kao što su urinarni kateteri i nazogastrične sonde i ukidanje antibiotika, smanjuju učestalost infekcija, ubrzavaju varenje i doprinose ranijem oporavku pacijenata.
Prednosti za pacijente uključuju i smanjen rizik od intrahospitalnih infekcija, komforniji tretman pacijenata, tj. sprovođenje dijagnostike i lečenja bez izdvajanja iz porodice i radne sredine, povoljnija psihološka atmosfera za brži oporavak (rana mobilizacija, započinjanje ishrane, uklanjanje katetera i infuzija, a sve u komforu svog doma), raniji povratak na radno mesto i svakodnevnom životu.
Bolnice prepoznaju prednosti u vidu ušteda zdravstvenih resursa sniženjem broja bolničkih prijema, skraćenjem dužine hospitalizacija i lista čekanja na prijem u bolnicu, ubrzavanja dijagnostičkog i terapijskog procesa, rasterećenja odeljenja u smislu noćnog ili vikend-rada medicinskih sestara, ukidanje „pansiona“ (čime se dobija najveća ušteda), a mora se imati na umu da je razvoj koncepta ambulantne hirurgije doveo do razvoja anesteziološih tehnika, čime je značajno povećana ušteda i unapređen kvalitet lečenja.
Ambulantna ili dnevna hirurgija se prvi put spominje kao organizacioni model početkom XX veka, kada je jedan dečji hirurg iz Škotske operisao veliki broj dece u dnevnim uslovima i objavio da je postigao manji stres kod dece i njihovih roditelja, pored smanjenja broja zauzetih kreveta u bolnici. Kao i za sve novotarije, i tada je trebalo vremena da ovaj model bude prihvaćen. Dalje se ambulantni pristup u literaturi spominje ponovo 50-ih godina prošlog veka, a tek je 1962. u Kaliforniji organizovana prva jedinica za dnevnu hirurgiju. Tokom sledećih decenija sve više ovakvih jedinica je otvoreno u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Australiji, a danas je ovakav koncept lečenja opšteprihvaćen i u evropskim zapadnim zemljama. Od 1985-1994. procenat elektivnih operacija, obavljenih u uslovima dnevne hirurgije, se povećao sa 34% na 61% u SAD, dok je u Velikoj Britaniji 1989-2003. sa 15% povećan na čak 70%. Slični primeri su viđeni u svim zapadnoevropskim zemljama, ali cifre variraju u zavisnosti od hirurških grana.
Ne mogu svi pacijenti biti operisani u ambulantnim uslovima, postoje strogi vodiči kojima se određuje tačno kakvog zdravstevnog stanja, u kojim socijalnim i sanitarnim uslovima pacijenti moraju da budu, kao i koje hirurške intervencije se mogu sprovoditi na ovakav način. Pacijent mora da bude smešten najdalje 1h vožnje od najbližeg hirurškog centra, mora da ima komforne uslove stanovanja, da ne bude sam barem prvih dana, da ima telefon i da se redovno javlja lekaru ili medicinskoj sestri, zaduženoj za njegov slučaj. Pored toga, sam pacijent mora da se složi da bude lečen u ovakvim uslovima, niko neće biti otpušten iz bolnice ako postoji ikakva sumnja da može doći do komplikacija.
U Srbiji se ambulantne procedure izvode sporadično i zavise, za sada, samo od entuzijazma manjeg broja hirurga i anesteziologa. Uglavnom se izvode manje intervencije koje i inače ne zahtevaju hospitalizaciju. Međutim, kod većih procedura, kao što je operacija hernije ili hemoroida, koncept ambulantnog lečenja nije prepoznat. S obzirom na to da se učinak institucije vidi po broju zauzetih kreveta, sam hirurg, osim rizika koji lično mora da preuzme, ne vidi naročitu prednost u ovakvom vidu lečenja. Da bi se ostvarili pozitivni rezultati mora se podržati razvitak ambulantne hirurgije u Srbiji i prepoznati ušteda i opšti benefit. S obzirom na to da bi otvaranje zasebnih jedinica ambulantne hirurgije iziskivalo dodatne troškove, potrebno je za početak prepoznati prednosti dnevnog lečenja. Uvođenje ambulantne hirurgije kao organizacionog modela u sistem može biti adekvatan početak.
Udruženje za ambulantnu hirurgiju Srbije (UAHS) postoji od oktobra 2013. godine, a osnovali su ga mr sc. med. dr Jelena Petrović (inicijator i sekretar UAHS), prof. dr Marinko Žuvela (predsednik UAHS), Acc. prof. dr Zoran Krivokapić i prof. dr Velimir Marković. Odavno su prepoznate prednosti ambulantne hirurgije i dobrobit koju ovakav vid organizacije može doneti našem zdravstvenom sistemu. Udruženje je sebi postavilo zadatak da, koristeći podršku i iskustvo IAAS, podigne svest o ambulantnoj hirurgiji, njenim prednostima, manama, zdravstvenim i pravnim začkoljicama, kao i način kako da se trenutne klinike organizuju na bolji način. Ovakav model će vremenom biti nametnut, s obzirom na to da je Srbija na putu u EU, ali bi bolje bilo da sami razumemo zašto se ovako nešto uvodi i već sprovodi, kako funkcioniše i kako da se što bezbolnije prilagodimo. Ovaj sastanak nije prvi koji je organizovao UAHS, uz pokroviteljstvo IAAS, ali ovaj put imamo daleko veću podršku vodećih hirurga Srbije svih hirurških grana (koloproktologije, herniologije, laparoskopije, urologije, neurohirurgije, gineklogije, ortopedije, oftalmologije, anesteziologije...). Na prethodnim sastancima su bili i gosti iz zemalja u regionu i bivših članica SFRJ u cilju edukacije i deljenja dostignuća i iskustava u ambulantnoj hirurgiji. Do sada su se članovi UAHS trudili da što više hirurga upoznaju sa načinom borbe protiv svakodnevih nedaća u sprovođenju posla. Sada nam je namera da, pored Ministarstva zdravlja, dovedemo predstavnike i drugih ministarstava koji nam mogu pomoći. Medicina ne treba da se meša sa politikom, ali lekari ne raspolažu finansijama i nisu direktno uključeni u organizaciju. Ovo će biti skretanje pažnje vlastima na promenu koja svima može pružiti poboljšanje. Pored toga, nakon seminara će biti održana i skupština UAHS, a planiramo da jedna od tačaka dnevnog reda bude i osnivanje radne grupe za izradu Nacionalnog vodiča dobre prakse u ambulantnoj hirurgiji i imamo svesrdnu podršku Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva. Ovakvi sastanci nisu namenjeni samo hirurzima, već i anesteziolozima, medicinskim tehničarima, menadžerima u zdravstvu, kao i svim profilima koji mogu imati veze sa ovakom organizacijom hirurškog rada.
Svi detalji sastanka će biti blagovremeno objavljeni na sajtu UAHS www.saas.org.rs
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
