Intervju: Asist. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS u Beogradu
Prvi vek srpske pulmologije i 90 godina Klinike za pulmologiju UKCS u Beogradu
Klinika za pulmologiju UKCS u Beogradu ima svoj jubilej - 90 godina od osnivanja Klinike za ftiziologiju, potom Instituta za TBC i, konačno, Klinike za pulmologiju , a takođe ovo je stogodišnjica pulmoloske škole u Srbiji. Pa to je bio dobar povod da postavimo nekoliko pitanja kolegi Mihailu Stjepanoviću, novom direktoru Klinike za pulmologiju UKCS u Beogradu.
Klinika za pulmologiju osnovana je u prošlom veku, davne 1922. godine. Menjala je svoje nazive, a od 1932. godine stacionirana je u ovoj zgradi. Jedna je od najznačajnijih medicinskih institucija u Srbiji i regionu. Skoro jedan vek obučeno medicinsko osoblje svakodnevno pruža usluge na najvišem nivou u svim oblicima respiratorne medicine. Kako je sve počelo?
U publikaciji Srpske akademije nauka i umetnosti „Život i delo srpskih naučnika“, profesor doktor Vladimir Slavković piše o doktoru Aleksandru Radosavljeviću, a tekst počinje rečima:- Aleksandar Radosavljević je otac pulmologije u nas Srba. Februara 1922. godine doktor Radosavljević je izabran za vanrednog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu za internu medicinu sa „naročitim osvrtom na oboljenja disaćeg pribora”. Godine 1923. osnovana je Treća interna klinika, čiji je prvi upravnik bio profesor Radosavljević. Zgrada današnje Klinike za pulmologiju sazidana je 1932. godine kao bolnica za grudobolne i bila je deo opšte državne bolnice u Beogradu. Imala je 145 kreveta i tri odeljenja, grudno interno, grudno hirurško i grudno dečje odeljenje.
Objedinjavanjem ove bolnice sa ftiziološkim odeljenjem Treće interne klinike, osnovana je Ftiziološka klinika čiji je upravnik bio profesor dr Jevrem Nedeljković. Njegovom zaslugom osnovana je prva laboratorija za proučavanje bacila tuberkuloze u Beogradu, a prvi je uveo i lečenje tuberkuloze pluća veštačkim pneumotoraksom. Februara 1952. godine formiran je Institut za tuberkulozu i plućne bolesti Narodne Republike Srbije, a za direktora je postavljen docent doktor Milić Grujić. Njegovim dolaskom počinje zlatno doba Instituta, kako kaže njegov savremenik Đorđe Siber, grudni hirurg. U tom periodu izvršene su značajne adaptacije zgrade, broj kreveta je povećan na 305, bilo je 180 zaposlenih, zdravstvenih radnika 107, od toga 33 lekara. Formiraju se nova odeljenja, uvode se nove dijagnostičke metode.
Profesori Radosavljević i Nedeljković bili su članovi SANU i dekani na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Ova zgrada je sazidana 1932. godine, u doba epidemije tuberkuloze. I danas je ona široko poznata pod nazivom Institut za TBC, ili samo TBC. Kakvo je danas stanje sa tuberkulozom kod nas? Klinika je bila u Covid sistemu, koja su iskustva?
Tako je, našu kliniku i dalje skraćeno zovu TBC, zbog njenog ogromnog istorijskog značaja u borbi sa tom opakom bolešću. Mi smo referentna zdravstvena ustanova za tuberkulozu i to podrazumeva obavljanje poslova primene, praćenja i unapređenja jedinstvene doktrine i metodologije u oblasti prevencije, dijagnostici i lečenju od tuberkuloze. Na svu sreću, incidenca tuberkuloze je u padu. Prema poslednjim podacima iz “Batuta” za 2019.godinu , incidenca tuberkuloze u Srbiji je devet novoobolelih na 100.000 stanovnika. Zatim su nastupile Covid godine, gde statistika o broju obolelih od TBC nije precizna.
Klinika za pulmologiju je u dva navrata bila u COVID sistemu rada. U prvom talasu smo lečili 652 obolela od COVID-19, a u drugom 643 bolesnika. Trijažni centar za nas je bila Infektivna klinika i kod nas su se hospitalizovali bolesnici isključivo sa upalama pluća. Kada smo obradili sve podatke, ukupna stopa smrtnosti, računajući i lečenje u jedinici intenzivne i poluintenzivne nege, je jednocifren broj. Važno je napomenuti da, dok smo bili u crvenoj zoni, naša onkološka služba nije prestajala sa radom. Dnevna bolnica je u posebnom delu zgrade i mogli smo da je ostavimo u NE-COVID režimu rada, tako da najteži onkološki bolesnici ne budu uskraćeni za lečenje.
Pulmolozi su bili izuzetno opterećeni radom u COVID bolnicama. Išli smo u ispomoć i u druge bolnice koje su tad bile u COVID režimu rada: KBC “Dragiša Mišović”, Kliniku za plastičnu hirurgiju, Institut za ortopediju “Banjica”, Kliniku za dermatologiju i u COVID bolnicu “Batajnica”. Sve vreme se nesmetano odvijao rad u Klinici za pulmologiju, što smo uspeli ogromnim zalaganjem i trudom svih zaposlenih i da postignemo.
Kako izgleda Klinika za pulmologiju danas?
Klinika za pulmologiju, UKCS je otvorena 24 h, pre podne se u polikliničkom delu odvijaju specijalistički pregledi, funkcionalno ispitivanje pluća, onkološka dnevna bolnica, ambulantne invazivne dijagnostičke procedure, tako da se u polikliničkom delu obavi dnevno do 250 pregleda i intervencija. Naša hitna služba je deo Urgentnog centra i zbrinjava najteže pulmološke pacijente. Stacionarni deo se sastoji od Jedinice intenzivne nege i osam kliničkih odeljenja, sa ukupno 175 postelja. U Jedinici intenzivnog lečenja omogućeno je lečenje primenom invazivne mehaničke ventilacije na 15 raspoloživih respiratora. U poslednje dve godine smo imali veliki pritisak i na ambulantne preglede i na stacionar, svaki dan se traži mesto više, pogotovu kada smo bili jedina pulmološka ustanova u NECOVID režimu rada.
U Klinici za pulmologiju su trenutno zaposlena 63 doktora, od toga 39 specijalista i 24 doktora na specijalizaciji. Primljeno je 16 mladih lekara. Klinika je i nastavna baza Medicinskog fakulteta, trenutno je 14 kolega u nastavničkom ili saradničkom zvanju na fakultetu.
U poslednjih šest meseci, otkada sam postao director, od opreme su nabavljeni novi aparat za difuziju, dva bronhoskopa, aparat za sterilizaciju bronhoskopa, a još nekoliko aparata je u procesu nabavke (novi spirometri...)
Šta su vaša stremljenja?
Samo dobar i uhodan tim može da dovede do vrhunskih rezultata i da našu kliniku učini i održi na liderskoj poziciji u Srbiji i regionu. Prvi cilj nam je zapošljavanje novih kadrova i njihova edukacija u svetskim centrima, da bi stečeno znanje mogli kasnije da primene kod nas, na taj način ćemo biti u korak sa svetom i obezbediti najviši nivo lečenja pulmoloških bolesnika.
Mnogo se priča o ulaganjima u medicinu. Šta je realno uskoro očekivati u Klinici za pulmologiju?
Za poslednjih nekoliko meseci, pored zapošljavanja novih doktora (13 u mom mandatu), tu je i nabavka nove opreme. Kako se Klinika za grudnu hirurgiju iselila iz naše zgrade dobili smno novi prostor, koji će zauzeti dva klinička odeljenja i novi Centar za bronhoskopiju. Razvoj i formiranje novog Centra za bronhoskopiju sigurno će doprineti i bržoj dijagnostici, pre svega onkoloških bolesnika. Moram da se pohvalim da imamo i zainteresovane doktore iz inostranstva koji žele da dođu i da se edukuju u našoj školi bronhoskopije koju vodi naš bronholog docent dr Spasoje Popević.
Koji su prioritetni planovi?
U našem rukovodećem timu, osim mene, tu su doc. dr Spasoje Popević i assist. dr Sanja Janjić Dimić. Naša misija je da postojeću kliniku učini što funkcionalnijom i prijatnijom za boravak i lečenje, a da se zdravstvenom osoblju omoguće najbolji uslovi rada.
Šta vam je ideja vodilja?
S obzirom na to da sam najmlađi direktor jedne ovakve institucije, za mene je to velika čast i privilegija, ali i obaveza. Imam veliku želju da Klinika postane prepoznatljiva u regionu kao lider po kvalitetu usluga koje pruža. Nadam se da smo moji saradnici i ja na pravom putu. Hvala mojim učiteljima koji su me i naučili da pacijent treba da bude najvažniji i uvek u centru medicinske institucije.
Pogledajte galeriju
.png)
.jpg)
