Intervju:
Prof. dr Gradimir-Gaga Dragutinović
Verovatno nema osobe iz bilo koje oblasti zdravstva ne samo u Beogradu, Srbiji, prostorima bivše Jugoslavije, već regiona i šire koja nije čula ili nije upoznala profesora Gradimira Dragutinovića, ali doduše češće po nadimku, jednostavno – Gaga (Dragutinović).
Za čoveka sa takvom skromnošću, a prebogatom radnom biografijom, za koju bi samo kada bi se taksativno pobrojala i to ne samo sva zvanja, priznanja, funkcije koje je obavljao i obavlja, trebalo bi nekoliko stranica.
Povoda za razgovor, ekskluzivno za čitaoce časopisa „Medici com“ ima bezbroj ali smo, po slobodi, izabrali samo tri „najsvežija“ događaja, dobitnik nagrade ESKULAP za 2022, dobitnik medalje vitezova zdravlja isto za 2022. kao najviše priznanje za uspešan višedecenijski rad u sistemu zdravstva Srbije ispred Asocijacije privatnih zdravstvenih radnika Srbije, a zatim i nedavni izbor za predsednika Skupštine Regionalne lekarske komore Beograda.
Profesor Gaga je prvi, ne samo u Srbiji, već i celom Istočnom bloku još u prošlom veku postao školovani - vrhunski doktor istraživač na NMR uz ranija znanja radiologije i kompjuterizovane tomografije i prvi „otac“ i učitelj dijagnostičkih procedura na aparatu za magnetnu rezonanciju KC Srbije.
U svom radnom veku sa lično izabranim saradnicima oformio je u Srbiji, BiH i Crnoj Gori 33 CT i MRI centra, uključujući i prve centre za bebe i decu Srbije.
Prekrivene su faktički sve oblasti medicine od neuroprefiksa (neurologija, oftalmologija, ORL...) do hirurgije, endokrinologije, ortopedije i u nedogled svih medicinskih sfera kroz 33 tima pametnih i izuzetno stručnih saradnika i saradnjom sa svim medicinskim, stomatološkim, farmaceutskim, veterinarskim... fakultetima.
„Tlo“ je ojačavao bezbrojnim stručnim radovima i knjigama iz svih oblasti objavljenih u zemlji i svetu, uz stalno usavršavanje na svetskim medicinskim centrima, uvodeći sve nove procedure i uputstva...
Imajući u vidu samo delić pomenutog, zamolili smo profesora Dragutinovića da nam u najkraćem razjasni sam pojam „nastajanje pameti“ na šta nam sa lakoćom i tako spontano, na njemu svojstven šarmerski način, kaže:
„Nastajanje pameti, Božja volja i Darvinova misao o evoluciji moždanih ćelija da nastane i pamet, a pamet da iz zemlje izvuče deo kockica zemlje i teleportuje misao o stanju pameti i postavi dijagnozu pa i primeni lečenje. Nastali osvešćeni mozak je smislio da od materijala planete na kojoj opstaje, načini dijagnostički aparat bez pokretnih delova. Zamiliste da iz prostora „A“ uđete u prostor „B“ koji ste lično stvorili, dakle aparat da bi povratkom u prostor „A“ u kome živite mogli videti anatomiju i fizički sastav svojih delova i-ili organizma iz prostora „B“ aparata tj. morfološki (anatomski i patoloanatomski) izgled. Dakle, aparat da vizuelizuje svoj sastav, da viri i prisluškuje samog sebe. Genijalno za tri Nobelove nagrade (K. Rendgen, G. Hausfild i P. Lauterbur i P. Mensfild).
Suština otkrivanja morfologije u kojoj raste svest od govora, pisanja za prenošenje informacija do pogleda u srž razvoja i stanja svesti, do bolesti i urušavanja, X zrak i MR uvedoše nas u mikrokosmos pameti.
Dobro, za svako pokretanje svesti treba i neko pomoćno sredstvo. Doktor izumitelj, familijaran sa fizikom, matematikom, filosofijom, sociologijom i drugim naukama i filmofil i režiser da zabeleži i dokumentuje pilotiranje uređajem u dijagnostici multiplih elemenata i veza svesti i, konačno, bolesti. E sada je izraz Medicus curat, natura sanat, dobio smisao jer, da bi lečio, mora da verifikuje dijagnozu“.
Poštovani profesore, voleli bismo da za naše čitaoce odgovorite samo na još nekoliko pitanja.
Kako se, sa ove distance, u stvari, kretala Vaša karijera?
„Svet medicine je veliki tihi okean u kome emocionalni cunami želi da te ne samo iskušava, nego i uništi sprudovima lakog života, atolima iskušenja i mnogim obalama gde želi neuke i nevešte da izbaci. Medicina me je prihvatila, bar mislim. Dok sam živ ja sam doktor, radiolog. Ne sumnjam da u tom vremenu, zagnjuren i plivajući kroz prostor medicinskih znanja i predrasuda kao i iskušenja, nisam izgubio nit ličnog života i sreće. Dakle, karijera znači biti u igri medicinskih holograma dijagnostike u radiologiji i da još trajem. Postojim. Dosta od mene“.
U Vašoj prebogatoj radnoj biografiji i svestranoj aktivnosti te stalnom usavršavanju, šta Vas je u suštini najviše motivisalo i od „srca“ interesovalo?
„Motivacija. Kako da pobedim sebe i svoje želje, poroke, negativno u korenima i mojim izdancima. Neverovatni svet otkrivanja tajni života radiološkim zracima i elektromagnetnim talasima. Odvajanje niti zdravog od bolesnog i mrtvog je u nauci radiologije, mislim, čak religiozni akt. Tajne mozga me i dalje inspirišu“.
Šta Vas danas, posle prebogate karijere, posebno interesuje?
„Ideje o mogućnostima koliko se može dalje ići u prepoznavanju toka života i bolesti u funkciji starenja. Pojam dalje u dijagnostici postoji, ali kako? Ne mislim na aparate već na način mišljenja koji treba da pruži nov alat. Dakle, razvoj misli u mojoj oblasti medicine, mislim radiologiji, za nekog novog nobelovca“.
Kako vidite sadašnji, a posebno budući odnos privatne i državne medicine?
„Kohabitacija bez krađe i prekrađe zvona. Mislim da je najjednostavniji sistem u Nemačkoj u funkciji ličnih prihoda i modaliteta osiguranja građana“.
S obzirom na to da ste sada, pored ostalog, i savetnik generalnog direktora Kliničkog centra Srbije, a upravo je nedavno, posle više decenija, najvećim delom završen i najsavremenijom opremom opremljen novi impozantan objekat Kliničkog centra Srbije, šta je time, po Vašem mišljenju, najznačajnije dobilo ne samo zdravstvo Beograda, Srbije, već i celog regiona?
„Nov KC Srbije je prelepi ambijent za prosvećivanje novih medicinara, posebno doktora, i mogućnost da se usavršavaju i obogate u pameti medicine i primene svojih saznanja. Očekujem da će veliki broj specijalista uspeti da dosegne svoje želje za znanjem i primenom mudrosti i tehnike u lečenju svog naroda. A naš narod? Morao bi biti zadovoljan uloženim u svoju decu u medicinskoj sferi što bi trebalo da ih obogati zdravljem i potencijalom radnih karaktera. Svoji za svoje. Novi KCS bih nazvao - bogatstvo Srbije“.
Bez ikakve pristrasnosti ne čudi što profesora Dragutinovića ne samo zdravstveni radnici, već i pacijenti i obični građani smatraju lično institucijom zdravstvenog sistema Srbije.
Razgovor vodio Rade-Radenko Karalić