Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnice Srbije”
Intervju sa direktorom Zavoda prim. dr Vladom Batnožićem
Razvoj železničkog zdravstva tekao je i razvijao se paralelno sa razvojem železnica u Srbiji. Začeci datiraju od prvih gradilišta i osnivanja prvih bolnica za lečenje radnika na tim gradilištima, tako da zdravstvo predstavlja već 140 godina neraskidiv segment železnica. Jasno se profilišu različite grane medicine, a ova delatnost se reguliše raznim normativnim aktima kojima su povezane sve oblasti medicine i sve specifičnosti železničke struke.
Poseban značaj ovom velikom jubileju, 140 godina postojanja železničkog zdravstva dat je specijalnim izdanjem sjajne monografije “Železničko zdravstvo u Srbiji 1882-2022.”
Upravo, ovi značajni događaji su i povod za razgovor sa direktorom Zavoda prim. dr Vladom Batnožićem.
Direktor nas dočekuje u lepo uređenom kabinetu, gospostvenim, otmenim i na prvi pogled strogim izgledom i držanjem, ali sa blagim osmehom i očigledno urođenim manirima.
Razgovor, ekskluzivno za čitaoce časopisa “Medici.com” vodi Rade-Radenko Karalić, a počinjemo ga s istorijatom železničkog zdravstva, neraskidivo povezanim sa nastankom i razvojem Železnica Srbije.
Dr Batnožić, kao iskusan i izuzetno uspešan dugogodišnji rukovodilac Zavoda, tako spontano počinje priču, iznoseći začuđujuće mnoštvo preciznih podataka i detalja, naglašavajući da istorija železničkog zdravstva kod nas nije dovoljno istražena oblast, konstatujući da istoričari medicine u Srbiji nisu bili dovoljno zainteresovani za istraživanje ove oblasti, kao ni istraživači istorije železnica, tako da je šira javnost, kao i jedan deo stručne javnosti, potpuno neupućen u samo postojanje železničkog zdravstva iako je ono od samog početka prateći deo železnice. Godina osnivanja železničkog zdravstva u Srbiji je menjana više puta.
Sada je, posle istraživanja arhivskih, bibliotečkih i muzejskih fondova, nepobitno dokazano da železničko zdravstvo u Srbiji postoji od 1882. godine, tačnije od perioda gradnje prve srpske železnice. Kao dokaze za to uzimamo sećanja samog dr Vladana Đorđevića „Na železnici, u skupštini, i u književnom radu” (XXXVII) Uspomene – kulturne skice iz XIX veka (Rukopisno odeljenje Matice srpske, Zbirka rukopisa, sign. 14.045), podatke o Referatu o angažovanju srpskih lekara na liniji železničkoj (Registar Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela za 1882. godinu; Državni arhiv Srbije, fond Ministarstva unutrašnjih dela – Sanitet), delo dr Vladana Đorđevića „Moje ministrovanje“, objavljenom u časopisu „Otadžbina“ (br. XXIV,1890. godina), članak Borivoja Popovčaka „Eugène Emmanuel Ernest 'Halwin marquis de Piennes: portret donatora Strossmayer-ove galerije starih majstora HAZU u Zagrebu“ („Peristil“ br. 55/2012; 103-122), brojne članke iz onovremene dnevne štampe, arhivsku građu koja se odnosi na način rada železničke sanitetske službe u periodu od 1882. do 1886. godine, Zakon o uređenju sanitetske struke i očuvanju narodnog zdravlja iz 1881. godine, delo prof. dr S. Veljkovića „Akademik koji nije znao sanskrit – dr Milan Jovanović Morski“, Beograd 2016, delo T. Todorovića „Parcanipodvisom“, Sopot 2002...
Za ovu oblast medicine vezana su neka od najznačajnijih imena srpskog zdravstva poput Vladana Đorđevića, Milana Jovanovića Morskog, Laze Dimitrijevića i veliku čast predstavlja činjenica da su današnji lekari Zavoda nastavljači dela tih velikana. Još jedan važan segment železničke zdravstvene delatnosti je sanitetsko-higijensko profilaktička uloga. Najraniji dokumenti svedoče upravo o ovoj grani medicine i težnjama da se izbegne da železnička gradilišta i kolonije postanu žarište zaraze koja bi se proširila i na okolno stanovništvo. Predajom pruge u saobraćaj i daljim razvojem železnice ova oblast se razvijala. Železnica je, kao mesto na kojem se zapaža velika koncentracija ljudi, na samom početku prepoznata kao potencijalni prenosilac infekcije sa kraja na kraj zemlje. Železnički sanitet se, kroz istoriju, prateći odgovarajuće zakonske norme, “utrkivao“ sa različitim epidemijama i učestvovao u njihovom suzbijanju stalnim donošenjem uputstava, prilagođavanjem opštih zakonskih akata železničkoj delatnosti i stalnim informisanjem i edukacijom ljudstva širom železničke mreže.
Zato nije za čuđenje što su upravo zaposleni u železničkom zdravstvenom sistemu prvi dali doprinos u borbi protiv najnovije zaraze izazvane virusom SARS–CoV–2. Iako ustanova primarne zdravstvene zaštite, Zavod je dao ogroman doprinos u borbi protiv pandemije angažovanjem preko polovine svog ljudstva u privremenim kovid bolnicama. Samo je tradicionalna spremnost za učenjem i usavršavanjem, karakteristična za železničke lekare kroz istoriju, pomogla da ovi zdravstveni radnici savladaju sve teškoće i sa uspehom se izbore sa izazovima.
Kakva je uloga i koliki doprinos i značaj je železničko zdravstvo imalo u proteklim ratovima?
Centralna ambulanta državnog saobraćajnog osoblja u Beogradu. Godine 1922. predviđeno je otvaranje specijalističkih saobraćajnih ambulanti. Otprilike u to vreme Centralna uprava Bolesničkog fonda za državno saobraćajno osoblje počinje sa radom na osnivanju Centralne ambulante državnog saobraćajnog osoblja u zgradi Potrošačke zadruge na Mostaru u Beogradu. Najraniji dokument koji se tiče ove ambulante potiče iz 1922. godine, a reč je o dopisu koji potpisuje referent saniteta Direkcije državnih železnica Beograd. Centralna ambulanta državnog saobraćajnog osoblja počela je sa radom 12. januara 1925. godine pošto su završeni građevinski radovi u okolini. Zgrada u kojoj je bila smeštena Centralna ambulanta državnogsaobraćajnog osoblja imala je tri sprata. U prizemlju su bile smeštene specijalističke ordinacije i laboratorija, na prvom spratu nalazilo se porodilište sa petnaest postelja, na drugom spratu je bilo ginekološko odeljenje sa takođe 15 postelja, dok su na trećem spratu bili stanovi osoblja Ginekološko-akušerskog odeljenja. Kroz literaturu se provlači tvrdnja da su inicijatori izgradnje ove zgrade bili sami železničari još 1920. godine. Zato je na sednici Glavne skupštine Fonda, održanoj 23. oktobra 1932. godine, odlučeno da se na deset godina (od 1. decembra 1932. do 1. decembra 1942) zakupi bolnica na Dedinju u Beogradu za iznos od četiri miliona dinara. Bolnica je pripadala Društvu beogradskih žena lekara koje su sredstva za njenu gradnju dobile od Društva škotskih žena iz Njujorka, uz pomoć dr Rozalije Morton. Bolnica je konačno završena 1932. godine i dobila naziv „Memorijalna bolnica dr Elsi Inglis – bolnica za žene i decu“. Kako je Bolesnički fond državnog saobraćajnog osoblja početkom decembra 1932. godine zakupio bolnicu u njoj su osnovana tri odeljenja: hirurško, interno i dečje. Rad bolnice kao bolnice, namenjene lečenju državnog saobraćajnog osoblja, započeo je u februaru 1933. godine. Bolnica je dobila nov inventar, novu apoteku i laboratoriju, automobile i rendgenski aparat. Osim toga, iako nova, bila je obaveza saobraćajnih lekara da svaki put kad upute obolelog u bolnicu na Dedinju o tome izveste svoju oblasnu upravu. Evidenciju o bolesnicima upućenim na bolničko lečenje u novu bolnicu vodile su oblasne uprave, a bolnica je matičnoj upravi slala spiskove lica koja su bila na lečenju.
Železničko zdravstvo u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata ne može se posmatrati jedinstveno. Na jednoj strani postoji Sanitetski odsek Srpskih državnih železnica i ostaci Bolesničkog fonda državnog saobraćajnog osoblja sa mrežom železničkih lekara, a na drugoj sanitetski vozovi koje je Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije koristila za evakuaciju ranjenika na železnicama oslobođenih teritorija i prilikom konačnih borbi na kraju rata. Lečenje saobraćajnog osoblja Srpskih državnih železnica i Sanitetski odsek organizaciono, u Srpskim državnim železnicama nije bilo nikakvih promena u odnosu na predratni period.
Ministarstvo saobraćaja je nastavilo da insistira na posebnostizdravstvene službe železničara u okviru koje će se nalaziti medicinski stručnjaci koji, osim medicine, poznaju i železničku struku. Postignut je kompromis, pa je već 1948. godine objedinjena zdravstvena služba železničara sa opštim socijalnim osiguranjem. To je značilo da su zdravstvenoj službi železničara vraćene ambulante i domovi zdravlja, ali su fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja ostali u okviru opšteg socijalnog osiguranja.
Vi, kao prvi čovek Zavoda, imate viziju daljeg razvoja. Šta sve planirate?
Vizija Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ jeste dalje stručno i naučno usavršavanje u cilju obezbeđivanja što kvalitetnije zdravstvene zaštite zaposlenih u železničkom sektoru. Izražavam veliku zahvalnost svim pojedincima i ustanovama kulture koje su omogućile pristup svojim fondovima i doprineli da ova monografija izađe na svetlost dana. Nadam se da će se istraživanje istorije železničkog zdravstva nastaviti i u budućnosti i da će se dodatno rasvetliti činjenice koje su sada tek naslućene. Kao deo Uprave Zavoda veoma sam ponosan što sam u prilici da sa svim zaposlenima učestvujem u razvoju ove ustanove i doprinesem da zajednički ostvarimo naš osnovni cilj – da kontinuirano i kvalitetno pružamo zdravstvene usluge.
Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnice Srbije” uz otežane životne i radne uslove, s velikom odgovornošću za bezbednost saobraćaja, a želeći da sačuvamo njegov ugrožen fizički, psihički i moralni integritet, u kontinuiranoj brizi za njegovo zdravlje, kroz institucije prethodnog, periodičnog i vanrednog pregleda, trudićemo se da ih podignemo na viši nivo. I na kraju, u kreiranju ekološke politike železnice daćemo svoj glas kao železničko zdravstvo uvek onim programima u okviru kreiranja saobraćajne politike koji će ubrzati razvoj novih, automatizovanih, bržih i ekonomičnijih metoda, što će doprineti smanjenju negativnih dejstava železničkog saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje železničkog radnika. Osnovna misija Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ jeste da obezbeđuje najbolje moguće ishode po zdravlje pojedinca, porodice i zajednice pružanjem zdravstvenih usluga visokog kvaliteta i efikasnosti radnicima i članovima njihovih porodica, a po potrebi i šire na nivou svih korisnika zdravstvene zaštite. Prostorna rešenja, opremljenost aparatima, bogatstvo u ljudskom potencijalu u vidu dobro profilisanih kadrova, bogato dugogodišnje iskustvo u vezi s problemima saobraćajne medicine, upućuje na potrebu objedinjavanja svih službi koje se bave sličnom problematikom na jednom mestu, što bi, u svakom slučaju, rezultovalo boljom organizacijom zdravstvene službe i većom bezbednošću celokupnog saobraćaja. Ustanova koja ima podršku sistema, sveobuhvatne, integrisane, efikasne i kvalitetne zdravstvene zaštite, kroz timski rad, profesionalno uvažavanje i saradnju jeste lider u očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinaca, porodice i zajednice radnika „Železnice Srbije“ i članova njihovih porodica i svih korisnika zdravstvene zaštite. Kao i u svim periodima svog postojanja, glavna karakteristika sistema zdravstvene zaštite železničara i danas je: savremeno opremljena zdravstvena služba, stručni kadrovi, odgovarajući prostor, racionalna organizacija, što predstavlja bazu visokokvalitetne preventivne, kurativne i specifične zdravstvene zaštite radnika u železničkom sektoru. Ujedno, to je i jedan od osnova bezbednosti železničkog saobraćaja danas. U današnjem svetlu rada Zavoda za zdravstvenu zašitu radnika „Železnice Srbije“ samo se može uočiti nastavljanje i produbljivanje osnovne prepoznatljive karakteristike poslovanja, koje su uvek krasile ovaj zdravstveni kolektiv. Svakim danom nastojimo da opravdamo ukazano poverenje i držimo se onoga po čemu smo prepoznatljivi: „Sve na jednom mestu u jednom danu“. Vizija Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ jeste dalje stručno i naučno usavršavanje u cilju obezbeđivanja što kvalitetnije zdravstvene zaštite zaposlenih u železničkom sektoru.
U najkraćem, šta danas Zavod predstavlja, sa svojim ljudskim resursima, opremom, naučnoistraživačkim radom…?
Danas je Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ savremena, moderno opremljena medicinska ustanova koja znanjem i profesionalnošću svojih zaposlenih i najnovijom dijagnostičkom opremom koju poseduje stoji rame uz rame sa ostalim velikim zdravstvenim ustanovama i centrima u Srbiji. Tokom 140 godina postojanja železničko zdravstvo se menjalo, usklađivalo sa prilikama i potrebama društva, a danas je ono sinonim za Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ u kome je zaposleno preko 600 medicinskih stručnjaka u šesnaest gradova Srbije. Ova medicinska ustanova ubraja se u zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite, koje sprovode mere primarne i sekundarne prevencije bolesti, kao i opštu medicinsku zaštitu železničara. U Zavodu rade lekari svih specijalnosti, a angažuju se i konsultanti iz eminentnih zdravstvenih ustanova u Beogradu. Ono što je zajedničko za sve njih jeste ne samo stručno usavršavanje iz oblasti medicine koje se kontinuirano sprovodi, nego i usavršavanje i širenje znanja o specifičnostima železničke struke i železničke delatnosti uopšte.
Osnivanjem Zavoda u današnjem obliku je, najzad, od nastanka železničkog zdravstva u Srbiji, prvi put objedinjena čitava medicinska služba na jednom mestu: kurativna grana medicine, preventiva, medicina rada, ali i sprovođenje higijensko-profilaktičkih mera na osnovu zakona u skladu sa specifičnostima železničke struke. Jednom rečju, današnji Zavod predstavlja objedinjen nekadašnji sanitetski odsek i lekarsku službu.
Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnice Srbije” izgradio se u savremenu medicinsku ustanovu, koja svoju delatnost obavlja na čitavoj teritoriji srpskih železnica preko svojih organizacionih jedinica, a sedište joj je u Beogradu (Savska br. 23). Svojom rasprostranjenošću i brojem korisnika usluga Zavod se svrstava u najznačajnije zdravstvene ustanove u Srbiji danas. Više od 120.000 osiguranika opredeljeno je za korišćenje primarne zdravstvene zaštite u Zavodu. Usluge ove zdravstvene ustanove koristi više od 60 posto železničkih osiguranika, članovi njihovih porodica, železnički penzioneri, a ostatak kapaciteta namenjen je trećim licima. Železnica Srbije je mrežom svojih punktova, nakon usaglašavanja sa novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, stvorila uslove da se uz minimalno ulaganje ostvare i prošire vidovi zdravstvene zaštite do nivoa bolničkog lečenja. Lekari i medicinsko osoblje Zavoda prate i proučavaju i zdravstvena stanja radnika izvršne službe i radnika na radnim mestima s posebnim uslovima rada i daju ocene o njihovoj daljoj sposobnosti za rad, tj. utvrđuju invaliditet ovih radnika. Zavod pruža usluge fizikalne medicine i rehabilitacije i higijensko-epidemološke zaštite, zatim radi razne preventivne ankete i bavi se analitičko-istraživačkim radom iz ove oblasti. Broj obavljenih preventivnih pregleda znatno je veći od planiranog.
Zavod je pod Vašim rukovodstvom dao veliki doprinos borbi protiv Covid-19, šta posebno ističete?
Srbija je od 15. marta 2020. godine proglasila vanredno stanje zbog epidemije virusa korona. Zavod za zdravstevnu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ je prateći preporuke Vlade Srbije odmah oformio svoj krizni štab i obavio sve neophodne radnje oko priprema za novonastalu situaciju. Po preporuci Ministarstva zdravlja i Tima za vanredne situacije Grada Beograda odmah je formiran tim koji će se uključiti u borbu protiv korone. Zavod za zdravstevnu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ dobio je zadatak da oformi timove koji će raditi na Beogradskom sajmu. Zavod je kao jedna od najvećih zdravstvenih ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite u Republici Srbiji bio maksimalno angažovan na suzbijanju zaraze od korona virusa, u organizacionim delovima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u okviru kovid ambulanti, kao i na zbrinjavanju obolelih, u okviru izolacije, na Beogradskom sajmu, Novosadskom sajmu i u Studentskom domu – paviljon 3 u Nišu. Proces rada u zdravstvenoj ustanovi bio je organizovan u skladu sa Odlukom o proglašenju vanrednog stanja i Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja. U skladu sa svim prethodno navedenim, svim zaposlenima koji su bili angažovani na zbrinjavanju obolelih od pandemije Covid-19 dostavljena su rešenja o radnoj obavezi za angažovanje na navedenim lokacijama, kako bi se ispoštovala radna procedura. Za sve zaposlene koji su odlazili na Beogradski sajam, Novosadski sajam i Studentski dom u Nišu bila je organizovana obuka. Nju su sprovodila stručna lica koju su rukovodila Covid centrima. Svi zaposleni čiji je opis poslova to zahtevao su bili dužni da nose skafander, vizir, kapuljaču i kaljače. Pored toga, direktor Zavoda je izdao naredbu br. 2021 od 15.4.2020. kojom su svi zaposlenih i pacijenti koji ulaze u krug Zavoda dužni da neprekidno nose zaštitnu masku i rukavice i da drže socijalnu distancu od dva metra. Najbolja potvrda primene svih propisanih mera je činjenica da nijedan od zaposlenih nije bio zaražen. Za sve zaposlene koji su odlazili na Beogradski sajam, Novosadski sajam i Studentski dom u Nišu bila je organizovana obuka. Nju su sprovodila stručna lica koju su rukovodila Covid centrima. Zavod za zaštitu zdravlja radnika „Železnice Srbije“ je od samog početka, od priprema za rad, učestvovao aktivno u formiranju odeljenja, dijagnostičkih centara i apoteke. Maksimalno moguće je angažovano ljudstvo. Sva medicinska koordinacija, počev od nabavke lekova, infuzija i aparata za kiseonik svela se na za radnike Zavoda. Koordinacija rada medicinskog osoblja, počev od ulaza u crvenu zonu pa do izlaska, od prvog dana pandemije poverena je iskusnim lekarima Zavoda. Primenjivala su se stroga pravila, pa dolazak i odlazak lekara koji su bili na „prvoj liniji fronta“ – crvenoj zoni, podrazumevao je prvo prolaz kroz takozvanu zelenu zonu, a nakon isteka radnog vremena i dekontaminaciju i odlaganje odeće i medicinske opreme koju su koristili. Posebno je specifično da je Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ i pored toga što je ustanova primarne zdravstvene zaštite, na jedan krajnje profesionalan način obavljala usluge sekundarne zdravstvene zaštite. Svi angažovani medicinski radnici su iskazali nesumnjivo maksimalnu angažovanost i profesionalnost.
Bez ijednog trenutka dvoumljenja, medicinske sestre Zavoda su prionule na davanje medikamentozne i infuzione terapije, po naredbi lekara koji su u najvećoj meri bili iz našeg zavoda. Možda sve ovo sada izgleda prenaglašeno, ali nepoznanica Covida-19, strah od zaražavanja u tom trenutku je bila jako problematična.
U Covid ambulanti Zavoda za zaštitu zdravlja radnika „Železnice Srbije“ tokom 2021. godine pregledano je oko 19 hiljada pacijenata. Rađena je kompletna dijagnostika uključujući i pi-si-ar test i brzi antigenski test i pacijenti su u istom danu dobijali sve rezultate, a rad je organizovan u dve smene. Izolacione (Covid) ambulante osnovane su u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i one su, u skladu sa važećim propisima, radile od sedam časova ujutru do 22 časa. U ovim ambulantama obavljala se trijaža i tretirali su se lakši slučajevi, budući da Zavod predstavlja primarni nivo zaštite, dok su srednje teški i teški pacijenti slati na tercijarni nivo. U Beogradu je dnevno, u trećem talasu pandemije krajem 2021. godine, u proseku, u ambulanti Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ pregledano oko 140 pacijenata, a u ambulantama u Novom Sadu i Nišu oko 80. Za protekla 34 meseca, koliko borba protiv virusa SARS–CoV–2 u našoj zemlji traje, u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ u “crvenoj” Covid zoni obavljeno je blizu 23.000 pregleda u prijemno-trijažnoj ambulanti. Uporedo sa pacijentima obolelim od virusa Covid-19, zbrinjavani su i nekovid pacijenti, odnosno hitni, neodložni i prioritetni. Urađeno je 127.000 pregleda nekovid pacijenata, a njih oko 746 je upućeno na hospitalizaciju u druge ustanove. U istom periodu, u Službi za zdravstvenu zaštitu žena obavljeno je ukupno 1.849 pregleda pacijentkinja. Meseci iza nas protekli su u ozbiljnom, zahtevnom i požrtvovanom poslu svih zaposlenih u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“, uz napomenu da je ovo jedan od najkompleksnijih izazova sa kojima se suočila naša ustanova. Izazov koji se može meriti sa ratnim uslovima, podrazumevao je potpunu reorganizaciju ove zdravstvene ustanove. Sa ozbiljnim pripremama počelo se već u martu, kada je postalo izvesno da Srbiju neće mimoići epidemiološka kriza. Zavod i pored velikog broja angažovanog medicinskog kadra u privremenim bolnicama, obavljao je pripreme za rad u Covid ambulantama (Beograd, Niš, Novi Sad), kako bi izašao u susret svojim korisnicima usluga, pre svega hroničnim pacijentima, starijima, železničarima, a da ne bi ugrozio njihovo zdravstveno stanje zbog Covida. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ je podeljen na zaraznu “crvenu”, nezaraznu “zelenu” zonu, kroz koju su prolazili nekovid pacijenti. Od početka je zauzet rigidan stav da ni u jednom trenutku ne bude ukrštanja puteva, što se na posletku ispostavilo kao efikasna namera. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ u tom trenutku imao je prednost budući da je smešten u objektu koji je tako projektovan da ima dva zasebna ulaza, čime se postiglo potpuno epidemiološko razgraničenje. Tokom 2021. godine među zaposlenima, na sreću, nije zabeležen veliki broj obolelih i većina njih se oporavila i vratila na posao, dok je 50% ostalih medicinskih radnika Zavoda, koji nisu bili angažovani u privremenim Covid bolnicama, radili sa ostalim pacijentima.
Železničko zdravstvo u Srbiji postoji već 140 godina sa nizom svojih specifičnosti. Upravo stoga, u godini jubileja, želimo da kao železničko zdravstvo izađemo u javnost i pokažemo da smo dostojni sledbenici čitave plejade medicinara, lekara entuzijasta koji su stasavali i ceo svoj život posvetili brizi za zdravlje i napredak železničara, imajući u vidu nepovoljan uticaj železnice na samog železničkog radnika.
Kakva je unutrašnja organizacija današnjeg Zavoda?
Kada je Zavod osnivan, bilo je planirano da se u njegovom sastavu, kao niži organizacioni oblici, nađu dispanzeri za zaštitu zdravlja železničara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu. Formalne, organizacione, tehničke i kadrovske mogućnosti sputavale su razvoj Zavoda tokom tri decenije. Na čitavoj teritoriji srpskih železnica organizovana je mreža dispanzera i ambulanti radi pružanja najbolje zdravstvene usluge železničarima. Mreža zdravstvenih organizacionih jedinica, preko kojih se i obavlja delatnost Zavoda, nužno je bila usklađivana s potrebama Osnivača, konkretno, s veličinom i značajem pojedinih železničkih čvorova u Srbiji u kojima je organizovana zdravstvena zaštita železničara. Potom je i mreža, tj. lokacija dispanzera i ambulanti po Srbiji specifična. Imajući u vidu ciljeve i poslovnu politiku današnjeg Zavoda, svi poslovi zdravstvene zaštite realizuju se u pet organizacionih delova, a to su: Preventivna zdravstvena zaštita sa specijalističkom službom, Medicinska dijagnostika i medicinsko snabdevanje, Opšta medicina i medicina rada, Stomatološka zdravstvena zaštita i Ekonomsko-pravni, kadrovski i opšti poslovi, a tome treba dodati i Odsek za naučnoistraživački rad. Zdravstvena zaštita železničara organizovana je, pored ostalog, u dva dispanzera u Novom Sadu i Nišu, u zdravstvenim stanicama (ambulantama) u Beogradu, Kraljevu, Požarevcu, Lapovu, Lajkovcu, Zaječaru, Subotici i Somboru. Lečenje železničara omogućeno je i u jedinicama opšte medicine u Ćupriji i Paraćinu, Čačku, Užicu, Požegi. Zavod s filijalama u šesnaest gradova – najznačajnijih železničkih čvorova u Srbiji i to u zavisnosti od raspoloživih kadrova, vrste posla i obima rada, sprovodi mere primarne i sekundarne prevencije bolesti i obezbeđuje opštu medicinsku zaštitu železničara. Takav način organizovanja Zavoda i prilagođavanje potrebama železnice garantuje podjednako visok kvalitet zdravstvenih usluga železničarima na teritoriji koju sada pokrivaju četiri železničke kompanije.
Poštovani direktore, zahvaljujemo se što ste i pored velike zauzetosti odvojili vreme kako za razgovor, tako za obilazak i razgledanje Zavoda. Verujemo da će ne samo Vaši zaposleni u Zavodu, već i vaši brojni pacijenti u “Železniciama Srbije” biti stalni (redovni) čitaoci časopisa “Medici.com.“
Razgovor vodio: Rade-Radenko Karalić
Pogledajte galeriju